Шолаја: БиХ је годинама на прагу ЕУ и без дијалога нема напретка (ВИДЕО)
Иако је поручено да је земља "на прагу Европске уније", бројна суштинска питања остају отворена: ко води процес, шта је до сада урађено, шта још чека на испуњење, и колико грађани уопште вјерују у европску перспективу?
О порукама из ЕУ, односима унутар БиХ и реалности европских интеграција гостујући у Јутарњем програму говорио је политички аналитичар Бојан Шолаја из Центра за међународне и безбједносне студије.
- БиХ је већ дуго на прагу Европске уније, и сличне поруке су изговаране и раније. Не могу рећи да је ово нова порука, али јесте охрабрујућа, јер нисмо чули критике. С друге стране, акцентоване су ствари које су већ биле предмет дискусија у претходном периоду, тако да можемо рећи да су те поруке у складу са свим оним што смо чули претходних година. Суштински, све је било врло благо. Постојала су одређена очекивања, и видјећемо како ће се ствари даље одвијати - нагласио је Шолаја.
Подсјећа да је тренутни камен спотицања име преговарача за улазак у Европску унију. Власт и опозиција имају своје кандидате и налазе се на супротстављеним странама.
- Европска комисија је нагласила да је именовање главног преговарача први корак. Суштински, било би коректно да главни преговарач дође из реда оних који су проводили реформе у БиХ у протеклом периоду и који имају партнерски однос са странкама које су вршиле власт. Разумијем и настојања опозиције - али сматрам да то не треба да буде политичко питање, већ питање струке. Приједлог који је дошао од СНСД-а да се именује госпођа Ана Тришић Бабић је сасвим коректан, јер се ради о особи са искуством, и мислим да је то, са стручног аспекта, адекватан приједлог - каже Шолаја.
Истиче да с друге стране разумије да Игор Црнадак као приједлог опозиције има политичко искуство, али да ова тема не би требало да буде предмет договора.
- Морамо поштовати принцип функционисања БиХ. Није било великих измјена у Савјету министара, и зна се каква је ситуација у Дому народа. Ако желимо да БиХ функционише, морамо изабрати бржи пут. Ово је ствар око које се морамо усагласити - каже Шолаја.
Подсјетио је да је БиХ близу изборној години те да не постоји много времена да се ријеше неке важне ствари.
- Једини начин да се дође до рјешења јесте дијалог, а он тренутно изостаје. Остала су питања која нису ријешена – закон о ВСТС-у и закон о суду. Увијек постоји страна која не жели да разговара. Дијалог служи да се нађе компромисно рјешење прихватљиво за све. Видјели смо да, што се тиче СНСД-а и ХДЗ-а, постоји спремност да се разговара о свим стварима. Тројка понекад наступа јединствено, а понекад као више странака. Тренутно се не може предвидјети у ком правцу иду ствари, и нико од њих није за дијалог - рекао је Шолаја.
Подсјетио је да је Дејтонски мировни споразум јасно уредио БиХ, те да отворена питања треба рјешавати у складу с тим.
- Не вјерујем да ће БиХ икада бити цјеловита на начин како су неки замислили. Главни преговарач треба да буде неко ко је компетентан да води БиХ кроз тај процес. Биће ту техничких, али и суштинских захтјева и питања. Видјели смо шта се очекује и какве мјере треба спровести. БиХ ће морати да се усагласи и види да ли је реално испунити све што је предвиђено - каже Шолаја.
Подсјећа да је претходних дана било опречних мишљења.
- Ништа се неће десити прије именовања главног преговарача. Ако желимо кренути тим путем, било би добро да то буде ефикасно. Предност је на страни госпође Ане Тришић-Бабић. Жао ми је што је јуче изгубљен још један дан у том процесу. Хтјело се ићи у правцу да Парламентарна скупштина именује преговарача, а то није могуће. Имали смо сличну ситуацију са именовањем члана ЦИК-а и већ годинама имамо проблеме с тим - подсјетио је Шолаја.
Током посјете Урсуле фон дер Лајен изнесен је податак да 72 одсто грађана БиХ жели улазак у ЕУ. Шолаја истиче да се не би сложио са овим податком.
- Истраживања треба радити у односу на структуру БиХ. Имамо европски пут већ преко 20 година, и било је турбулентних ситуација које су утицале на мишљење грађана. На почетку смо размишљали шта ЕУ очекује од нас. Када смо дошли до финалне фазе, јавила се скепса код људи јер процес предуго траје. Нисмо једини – имамо примјер Турске која је већ 30 година "пред вратима" ЕУ - подсјетио је Шолаја.
Каже да је било превише политичких условљавања, и грађани немају осјећај да је то нешто значајно добро за њих.
- Ми смо у међувремену формирали живот по неким другим правилима, и дошли смо до функционалног начина постојања. Наравно да сви желимо да нам буде боље, али се не назире крај тог процеса. До окончања тог пута имаћемо ситуацију да дјеца која су се родила на почетку процеса, на крају имају своју одраслу дјецу - истакао је Шолаја.
Додаје да ЕУ има својих унутрашњих проблема, те да ни тамо не цвјетају руже.
- Питање је у ком правцу ће ићи сви процеси. Чак и од њих смо чули да проширење у овом тренутку није реалност. Увијек се помјерају рокови, и сигурно се ништа неће дешавати у наредних 10 година - закључује Шолаја.