Јесу ли сва боловања дужа од 30 дана оправдана? (ВИДЕО)
Ријеч је о тренду који годинама биљежи раст, углавном због повећања права у овој области.
С њим расте и број контрола оправданости боловања, јер подаци показују, одсуствовање са радног мјеста није баш увијек оправдано.
Болести мишићно-коштаног система, тумори, чување трудноће, болести система крвотока, повреде. Ово су најчешћи разлози због којих се у Српској иде на боловање. Послодавци годинама упозоравају – није свако боловање оправдано, па се често посеже за механизмом провјере.
- То се углавном односи на злоупотребе дугорочних боловања, гдје послодавац на основу информација које има, да је неко некога видио, да је на боловању, а копа кукуруз, направи процјену и има одређена процедура на основу које послодавци могу да поднесу иницијативу Фонду здравственог осигурања да изврши процјену - каже Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске.
Не треба, сагласни и у Савезу синдиката, гледати кроз прсте онима који покушавају да преваре систем. Чешћи су, међутим, каже Данко Ружичић, они који себи не могу приуштити ни дан боловања. Јер, да би дестимулисали изостанке с радног мјеста, поједини послодавци уводе тзв. премије за редовно присуство на радном мјесту.
- Па нам тако радници врло често долазе и болесни на посао, да не би ишли један или два дана на боловање, да им не би била умањена та стимулација или премија коју послодавци сами уводе у недостатку колективних уговора - рекао је Данко Ружичић,генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске.
Јер трошак краткотрајних боловања у цијелости сносе послодавци. Она дужа од 30 дана Фонд здравственог осигурања рефундира од 70 до 100 одсто. И то је износ који из године у годину само расте. Тако је у 2022. години трошак Фонда здравства за боловања дужа од 30 дана износио 17 милиона марака. Сваке наредне године тај износ је повећаван за четири до пет милиона марака. За ову годину планирано је 40 милиона марака на име дуготрајних боловања. Према пројекцијама, наредна ће коштати чак 50 милиона.
И сами признају – ријеч је о великом расту.
- Али првенствено због тога што смо Законом о обавезном здравственом осигурању предвидјели и већа права. Посебно када су у питању накнаде нето плате за вријеме боловања и да осигураници који су истински болесни, тешко болесни, имају 100 одсто плату за вријеме боловања - истиче Дарија Филиповић Остојић, портпаролка Фонда здравственог осигурања Републике Српске.
Управо да би се обим права задржао, кажу, неопходно је да боловање користе само они којима је потребно. Стога су и контроле оправданости боловања сталне. Сваки љекар контролу може да очекује сваки дан, од породичног до специјалисте. Косана Станетић ради као љекар већ 40 година и каже – од контроле не би требало да зазире ниједан љекар јер сви подаци, дијагнозе, терапије, су у информационом систему.
- Гдје могу да се виде сви налази, виде се и специјалистичке упутнице које су издате од стране породичног доктора, могу бити специјалистичке, болничке упутнице, за рехабилитацију упутница, за првостепену комисију, за другостепену комисију - објашњава Косана Станетић, начелница Службе породичне медицине, Дом здравља Бањалука.
Грешке се ипак дешавају, али махом је, кажу у Фонду здравства, ријеч о административним пропустима. Ове године, 83 послодавца тражила су провјеру оправданости боловања за 213 радника. Епилог – 56 је враћено на посао. У односу на укупан број боловања, можда и није много. Међутим, свака грешка се плаћа, а за ове су одговорни они који боловања прописују, па се здравственој установи, која је боловање отворила мимо правилника, умањи мјесечна транша која јој следује из буџета Фонда здравства.