Тешко процијенити штету коју причињавају смрдибубе, највише трпе воће и поврће
Помоћник министра пољопривреде Републике Српске Саша Лалић каже да је борба са стјеницама тешка јер су се намножиле, те да је незахвално наводити номинални износ штете коју причине.
Он је навео да су струка и наука предвидјели мјере које се односе на третирање ове штеточине.
Продекан за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци Бранимир Њежић појаснио је да ефикасна борба против стјеница подразумијева надзор, као и примјену механичких мјера, као и природних препарата, хемијских средстава и биолошке контроле.
Он каже да је важно пратити присуство стјенице које се врши визуелним прегледом или постављањем феромонских клопки.
- У правилу на инсектициде су осјетљивији нижи развојни стадијуми. Код нас нема регистрованих инсектицида за њихово сузбијање, али одређени ефекат може имати примјена средства намијењених за сузбијање других штетних инсеката - рекао је Њежић.
Њежић је навео да су у пракси ефикасност показала етерична уља менте, метвице, екстракти бијелог лука, љута паприка и цимет.
- Нека средства која су регистрована као ојачивачи биљака имају репелентно дејство. У овим случајевима препоручује се претходно прање биљака водом да би се спрали природни феромони које су оставиле поједини инсекти, а привлаче остале јединке исте врсте. Гајење махунарки у близини производних површина може послужити као атрактант гдје се онда примјењују мјере сузбијања - додао је Њежић.
Према његовим ријечима, најелегантнија мјера сузбијања стјеница је примјена паразитских осица, које полажу јаја у јаја стјеница у којима се онда развијају ларве осица, те се тако спречава развој ове штеточине.
- Смеђу мраморасту стјеницу паразитира самурајска осица која није доступна комерцијално, али истраживачке институције врше узгој и интродукцију ових стјеница у природну средину, гдје се оне шире и смањују бројност штетних стјеница. Код нас ове врсте нису доступне, јер постоји тренутно и законско ограничење за увоз организма за биолошку контролу - рекао је Њежић.
Он је навео да стјенице нападају више стотина биљних врста, а највећу штету праве на поврћу и воћу, али и на ратарским културама.
- Велика штета може настати на крушки, јабуци, трешњи, љешнику, парадајзу, паприци, соји, кукурузу. Штету причињавају сисањем сокова биљака и убризгавањем ензима у биљно ткиво који могу довести до деформација плодова. Обим штете зависи од климатских услова, фазе развоја биљке и инсеката и примјене мјера сузбијања - истакао је Њежић.
На овим просторима зелена стјеница је аутохтона, док је смеђа мрамораста стјеница присутна од 2017. године и поријеклом је из Кине.
Повећање бројности ових врста се приписује топлијим и влажнијим зимама, влажнијим прољећима, малом броју природних непријатеља, као и већем промету робе и путовањима људи.
Стјенице у јесен траже погодно мјесто за презимљавање тако да често улазе у куће и станове, због чега се савјетује затварање свих отвора и постављање мрежарника на прозоре.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске годинама уназад подржава спровођење програма посебног надзора штетних организама, а та подршка је са првобитних 500.000 КМ подигнута на 800.000 КМ, да би посљедње двије године износила милион КМ.
Програми се спроводе од 2010. године, а један од резултата је био 2015. године када је од ЕУ добијено зелено свјетло за извоз кромпира на њено тржиште.
Надлежне институције у Републици Српској прате око 70 карантинских штетних организама, донесено је око 27 програма, а један од њих се односи на праћење смеђе мраморасте стјенице.