Српска и ФБиХ још чекају понуду услова уговора о снабдијевању гасом са руским "Гаспром експортом" (ВИДЕО)
Претходни је анексом продужен на мјесец дана, а претпоставка је да ће нови бити закључен по узору на најаве за снабдијевање Србије, до краја године.
Од кувања, превоза, до индустрије. Гас се одавно сматра еколошким, али и цјеновно прихватљивим енергентом. Котловнице Топлане у Источном Новом Сарајеву прије двије године прешле су са мазута на гас. Дејан Берјан каже – најбоља одлука икада.
- Могу рећи да је то највећи енергетски пројекат. Бенефити су, има их више. Када је у питању екологија, можда је то најважније, када је у питању одржавање система, много је лакше управљати, лакше одржавање, екологија, уштеде - рекао је Дејан Берјан, директор Топлане, Источно Ново Сарајево.
Међутим, ријеч је о енергенту који је, посебно од почетка руско-украјинског сукоба, постао изузетно геополитичко оружје. Тако га Европа купује по једним, берзанским цијенама, а неке земље по другим, повлаштеним. БиХ је, заједно са Србијом, у другој групи, али и даље чека продужетак уговора.
- Ми смо до сада имали са нашим партнером, Гаспром експортом, једногодишњи уговор. Сада, због новонастале геополитичке ситуације, ми смо продужили, анексирали уговор на мјесец дана и ево како видимо, информације које долазе из Србије, да ли ће њима због ситуације са НИС-ом уговор бити продужен само до краја ове године, што ће се вјероватно рефлектовати и на ситуацију на гасном тржишту Републике СРпске - каже Никица Врањеш, в.д. директора ГАС-РЕС.
Очекује се да ће Република Српска и Федерација, цјеновно, остати у повлашћеном положају. До сада је то значило рачунање цијене гаса по 100 одсто нафтној формули. То значи да се прати цијена нафте, те уз додавање одређених производних и транспортних параметара добија цијена гаса.
- Цијена транспорта можда највише утиче на цијену гаса. Она се договара са сваком земљом појединачно и онда добијете цијену гаса у БиХ. На то се дода цијена ПДВ-а - навео је Недељко Елек, директор "Сарајево гаса".
БиХ годишње троши нешто више од 300 милиона кубних метара гаса. Због развијеније инфраструктуре, већина, око 250 милиона кубних иде на Федерацију, а око 60 милиона на Српску. Занемарива количина, пореди ли се са годишњом потрошњом у Србији од око двије и по милијарде кубних метара. Снабдијевање је до сада било континуирано, каже Никица Врањеш, па нема бојазни да би могло да буде другачије.
И Србија и БиХ током преговора прижељкивале су вишегодишњи уговор о снабдијевању са Русијом. Сада је, међутим, јасно да би нова година могла да донесе и нове преговоре, јер уговор који прекорачује 31. децембар 2025. године за сада нико не спомиње.