Енгелс: Дугорочна будућност Срба у Европи, али то не значи да треба да се прикључе ЕУ (ВИДЕО)
- Када погледате рубне дијелове Европе, као што је југ Шпаније, југ Италије, Балкан, подручје између Пољске, Украјине и Бјелорусије, наравно да постоје територије које су, да не кажем, измијешане и на којима видите утицај других цивилизација, као што је исламска, руска или остаци византијске цивилизације. Ту се не види јасан рез, јер је идентитет донекле подијељен за разлику од људи који живе у средишту ове цивилизације - каже Енгелс.
Сматра да је дугорочна будућност Срба у Европи.
- То не значи да треба да се прикључите ЕУ. Знам да је тренутно ЕУ, евро, покушаји за формирањем властите војске и властитог образовног система нешто што не бих обавезно савјетовао конзервативним странкама да прихвате, јер би то могло бити веома опасно. Али мислим да дугорочно, будућност лежи у сарадњи са сусједним земљама. Савјетовао бих Србима не да се одмах придруже ЕУ, иако бих то баш волио, да имамо Србе у парламенту, зато што мислим да би било боље да се глас Србије чује у европском парламенту, него негдје гдје би могао бити занемарен.
Боље би било да се Срби обраћају другима, него да се, Енгелс каже, о њима само прича.
- Разумијем ако не желе да се придруже, бар тренутно. Савјетовао бих им, иако се налазе изван ових структура, да се удруже с другим патриотским снагама, да разговарају с људима који такође вјерују у европску цивилизацију, у хришћанство, у породичне вриједности, у одређени облик социјалне економије, у чињеницу да сви имамо исте потребе и да о томе разговарају с људимо који исто размишљају у Румунији, у Мађарској, у Хрватској, у Италији, Њемачкој. Требало би да ускладе свој приступ да би сви чули за њихове потребе и да схвате да ако у неком тренутку не могу дати све од себе, други би одједном могли да кажу: "Нисмо знали да сте у таквом положају". Тек кад се буду чули, моћи ће да придобију симпатије да би једног дана били у цијелости интегрисани у оно што се надам да би могло да постане европска цивилизација - прича Енгелс.
Ако остане изван, мала земља, попут Србије, прича Енгелс, могла би бити потпуно зависна од спољних сила, патрона, као што је Русија, Кина или САД.
- Седам година сам живио у Пољској. Тамо сам радио за пољску владу. Видио сам да су ти људи, који су прави Европљани, осјетили да Пољска има важну улогу коју би требало да има у Европи. Пољска је једном спасила западну цивилизацију од ислама. Те људе увијек у западним медијама називају евроскептицима или противницима Европе, што није случај. Кажу да се противе европским вриједностима јер бране хришћанске вриједности, да раде против жена, јер бране породицу -наводи Енгелс.
Каже да је ситуација готово свугдје иста.
- Неке странке у централној Европи које бране ова становишта су маргинализоване, оцрњене, критиковане. Оно што Србија и Република Српска доживљавају је нешто с чиме се већина европских конзервативаца може повезати. Можда немају исту историју, можда нису у истој ситуацији када је ријеч о гравитирању, искључивању, грађанском рату итд. Не желим то да банализујем, али ако бисте подијелили искуства која сада имате с неким француским конзервативцем, он би све то разумио - прича Енгелс.
Он је наводи да се у Србији која се чини далеком од Француске у суштини воде исте битке с националним разликама.
- Сви имамо мало другачија интересовања због чега будућност у ЕУ не би смјела бити централизована, него федерална у својој структури. У суштини, сви водимо исте битке. Мислим да сада живимо у доба када европски конзервативци почињу да схватају да, у суштини, сви водимо исте битке и да због тога имамо много више савезника него што мислимо. А то је предност - рекао је Енгелс.