Руска вакцина против рака ускоро у Србији, стручњаци "Торлака" иду у Москву
Вакцина против онколошких болести развијана је годинама у Русији и прошла је све фазе испитивања на животињама, гдје је, како истиче Поповић, постигнут стопроцентни успјех. Очекује се да ће у наредним недјељама Министарство здравља Русије одобрити њену примјену на пацијентима.
Прошле недјеље у Србији је боравила висока делегација Руске Федерације, коју су предводили академици Александар Гинцбург, директор Института Гамалеја, и Андреј Каприн, главни онколог Русије и директор највећег онколошког центра Герцен.
Делегацију су чинили и представници Министарства здравља и Руског фонда за директне инвестиције, а на крају посјете их је примио и председник Србије Александар Вучић.
Разговарали смо о свим аспектима будуће сарадње, укључујући и могућност да се Србија укључи у примјену ове револуционарне вакцине, навео је министар задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић.
Вакцина је за сада намијењена лијечењу меланома и појединих врста рака плућа, али је у развоју више варијанти за друге облике рака.
Ријеч је о персонализованој терапији која се прави појединачно за сваког пацијента, на основу његовог генетског профила.
Узима се генетски материјал пацијента и спаја са ткивом у којем се развио тумор. Помоћу најновијих математичких модела и вјештачке интелигенције у року од само седам дана добија се вакцина намијењена баш том пацијент - објаснио је Поповић.
Према ријечима академика Гинцбурга и Каприна, вакцина је показала изузетне резултате чак и код пацијената у узнапредовалим стадијумима болести, укључујући и метастазе.
- Раније су овакви процеси трајали и по шест мјесеци, а сада, захваљујући новим технологијама, од дијагностике до добијања вакцине прође свега неколико недјеља - додао је Поповић.
По договору предсједника Владимира Путина и Александра Вучића, Србија ће бити међу првим земљама које ће се укључити у примјену ове терапије.
- Планирано је да наши пацијенти већ наредне године могу добијати ову вакцину, одмах послије руских пацијената - рекао је Поповић.
Формирана је радна група која ће припремити инфраструктуру и медицинско особље, а до краја године делегација српских стручњака из медицине, микробиологије и Института "Торлак" боравицће у Москви. Тамо ће се упознати са цјелокупним процесом – од узимања генетског профила до производње персонализоване вакцине.
- Жеља нам је да се највећи дио дијагностике ради у Србији, а сама вакцина да стиже из Русије хладним транспортом, као што је било у вријеме пандемије ковида - навео је Поповић, додајући да би до краја 2026. године вакцина могла да се производи и у Србији, у Институту "Торлак".
Поред најаве примјене вакцине, Поповић је подсјетио да је већ омогућено лијечење српских пацијената у Бјелорусији којима је потребна трансплантација.
- Бјелоруски центар за трансплантацију у Минску, којим руководи доктор Олег Рум, један је од водећих у свијету. Тамо су већ обављене три трансплантације срца, четири јетре и једна бубрега за наше пацијенте, све у потпуности финансирано из средстава Републичког фонда за здравствено осигурање - истакао је Поповић.
Он је нагласио да је фонд вишеструко увећан како би више грађана Србије могло да добије лијечење у иностранству.
На крају, Поповић је најавио и отварање новог поглавља у сарадњи Србије са државама Централне Азије, посебно са Узбекистаном.
- То је земља са више од 40 милиона становника, од којих је 60 одсто млађих од 30 година, са огромним потенцијалом у новим технологијама. Са Узбекистаном нас вежу одлични политички односи – нису признали Косово и нису гласали за резолуцију о Сребреници - подсјетио је министар.
Он је навео да у тој регији постоје велике могућности за српску пољопривреду, текстилну, грађевинску и ИТ индустрију, и да је циљ обновити традицију српских грађевинара који су у прошлости учествовали у изградњи неких од најважнијих објеката у Ташкенту.
- Централна Азија постаје мјесто сусрета свјетских економија, а Србија на том тржишту мора имати своје мјесто - закључио је за РТС министар Ненад Поповић.