latinica  ћирилица
21/10/2025 |  15:25 | Аутор: РТРС

Да ли би УНМИК могао да се повуче са КиМ упркос Резолуцији 1244?

Савјет безбједности УН расправљаће данас у Њујорку о новом извештају генералног секретара Антонија Гутереша о раду Мисије УН на Косову (УНМИК), за период од 16. марта до 15. септембра 2025. године.
Приштина (Фото: TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ nr) -
Приштина (Фото: TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ nr)

Извјештај ће представити замјеник специјалног представника и в.д. шефа Мисије УН на Косову и Метохији Милберт Донгџон Шин, а Србију и тзв. Косово заступаће министри спољних послова Марко Ђурић и Доника Гервала-Шварц, преноси РТ Балкан.

Очекује се да ће Шин посебно истаћи кључне политичке и безбједносне догађаје у Косову и Метохији током периода обухваћеног извјештајем.

У ранијим извјештајима у УН препозната је сложена ситуација али и забринутост због институционалног насиља и притисака на српско становништво.

Америка и Велика Британија су у априлу, када је усвојен претходни извештај, предложиле укидање УМНИК-а, док су Русија, Кина и Француска буле против.

За Србију УНМИК остаје кључна међународна мировна мисија, јер представља једини оквир УН, који признаје неутрални статус КиМ, и обезбеђује бар минималну заштиту српског становништва у покрајини.

Народни посланик проф. др Андреја Савић оценио је за "Јутро на РТ" да ће сједница протећи у знаку већ познатих подјела.

- У оваквој геополитичкој ситуацији, Савјет безбједности је практично паралисан, а саме Уједињене нације су већ дуже вријеме на низбрдици. Зато не очекујем ништа ново; на сједници ће се поновити исти ставови - поручио је Савић.

Он је подсјетио на говор америчког предсједника Доналда Трампа из септембра, који је био изразито критички према УН, истичући да ће, како каже, Америка наставити са смањењем финансијских трошкова.

Међутим, Савић наглашава да није ријеч само о финансијама, већ о значајним геополитичким интересима.

Подсјећа да постоје реални изгледи да у наредне двије недјеље дође до самита два предсједника, Трампа и Путина, при чему се као могуће мјесто састанка помиње Будимпешта, што, како сматра, отвара могућност за разматрање рјешења изласка из ратне кризе, а, према његовој оцјени, питање Косова и Метохије треба посматрати у том контексту.

- Такозвана 'држава Косово' је производ америчке спољне политике, прије свега политике бивше администрације, која је у оквиру неолибералног наступа на глобалном плану уложила много у стварање те државе и сигурно се неће одрећи тог пројекта - додао је Савић.

Савић сматра да ће на данашњој сједници Савјета безбједности УН поново доћи до подјела. Русија и Кина, које су досад биле на страни Србије, задржаће ту позицију, али остаје питање коме ће се Француска приклонити.

- Француска је у априлу била у блоку са Русијом и Кином, али с обзиром на тренутну политичку ситуацију у тој земљи, могуће је да ће се Француска приклонити својим атлантским партнерима, Америци и Великој Британији - оцијенио је Савић.

Одговарајући на питање колико сам извјештај зависи од специјалног представника УНМИК-а, Савић указује да су такви извјештаји рутински и да се већ годинама припремају за све мировне мисије које УН спроводи широм свијета, не само за КиМ .

Он додаје да ће извјештај бити детаљно анализиран, али да генерални секретар УН, Антонио Гутереш, неће донијети никакве значајне нове информације или рјешења, већ ће прихватити оно што је већ доспјело с терена.

Савић наглашава да се анализом текста види да је у питању задовољавање форме, у смислу методологије израде таквих извјештаја, додајући да је важно размотрити политичке поруке и конотације које стоје иза тих извештаја.

- Ако постоји раскорак између стварности и онога што је фикција, увијек се може снагом аргумената нешто негирати или супротно доказати - истиче Савић.

Он подсјећа на парламентарну кризу у Приштини у посљедњих неколико мјесеци, као и на питање локалних избора.

Како каже, Приштина је примјеном мјера репресије, грубом силом и изборним инжењерингом, учинила све што је могло да се учини, с циљем да се задржи постојеће стање и присуство албанских челника на нивоу локалне самоуправе у општинама са српском већином.

- Исход избора био је прилично поражавајући за Куртијев режим. Од 10 општина са већинским српским становништвом, иако је излазност била веома мала, у 9 општина су Срби убједљиво побиједили, а у 10. општини иде се у други круг - наводи Савић.

Да ли до повлачење УНМИКА са КиМ може доћи док је на снази Резолуција 1244?

Савић подвлачи да је институција УНМИКА заснована на Резолуцији 1244 и подсјећа да је након његовог формирања било више турбулентних догађаја на Космету, попут погрома 2004. године и једнострано проглашене независности такозваног Косова 2008. године, након чега је одлучено да се формирањем ЕУЛЕКС-а тежиште премјести на ЕУ, с циљем заштите владавине права.

Он указује да на КиМ тренутно имамо три субјекта: УНМИК, који је заснован на Резолуцији 1244, КФОР као НАТО јединицу која пружа војну подршку и ЕУЛЕКС.

- Сматрам да је у том тренутку направљена грешка тадашњег српског руководства које је прихватило да се тежиште рјешавања питања Косова и Метохије премјести из УН на ниво Европске уније - додаје Савић.

Он истиче да тренутно видимо шта се дешава са Европском унијом, која је након промјене администрације у САД постала кључни заговорник неолибералног концепта по свим питањима.

- Док год Резолуција 1244 не буде укинута или промијењена, треба да остане статус кво, укључујући постојање УНМИКА - наглашава он.

Говорећи о формирању такозване "војске Косова", која је у супротности с Резолуцијом 1244, Савић наглашава да је садржај Резолуције свима познат и да се ради о прећутном заобилажењу, негирању и потирању њених одредби на Западу.

- Западне силе тактички иду на једну форму, али ту форму изигравају - каже Савић, додајући да то представља начин за куповину времена, док у пракси чине супротно.

Указује да стварање војске такозваног Косова, представља природни слијед догађаја који је подстакнут од стране Запада.

Конкретан допринос УНМИКА он види у првим годинама његовог дјеловања, када је након ратних дешавања у покрајини било неопходно сачувати мир и елиминисати ратна жаришта.

Он објашњава да је УНМИК у тим годинама био дио шире мултилатералне мисије која је имала позитиван ефекат, али да је касније дошло до затварања очију над свим оним што се дешавало на терену.

Подсјећа да су вође такозване ОВК, "право из униформи улетјеле у одјела" и постале политичари, носиоци политичке власти.

- Од 2004. године, када су дозволили погром над Србима и сва дивљања која су била потпуно антицивилизацијска, као вид одмазде према српском народу, корак по корак ишло се у стварање и учвршћивање косовске власти. Тако је УНМИК постао једна љуштура - оцјењује Савић.

Сједницу Савјета је заказала Русија која је 1. октобра преузела ротирајуће једномјесечно предсједавање Савјету безбједности Уједињених нација.

Претходна сједница СБ УН о шестомјесечном извјештају Гутереша о раду УНМИК-а одржана је 8. априла.