Амерички сигнал Републици Српској: Путоказ и шанса
Према писању Ројтерса, Брендон Ханрахан, званичник Стејт департмента задужен за европска и евроазијска питања, изјавио је да "Сједињене Државе поздрављају одлуку Народне скупштине Републике Српске која афирмише стабилност БиХ и отвара пут за конструктивно партнерство са Сједињеним Државама, засновано на заједничким интересима, економском потенцијалу и заједничком просперитету."
Дан раније, Министарство финансија САД уклонило је са црне листе четворо држављана БиХ из Републике Српске, најближих сарадника председника Милорада Додика. У исто вријеме, Народна скупштина Републике Српске именовала је Ану Тришић Бабић за привремену предсједницу и повукла неколико закона који су виђени као сепаратистички, пише Време.
Значајно за разумијевање изјаве Ханрахана је и да се не појављује на званичном сајту Стејт департмента. Када Вашингтон одлучи да "пусти" сигнал кроз Ројтерс, а не кроз сопствени канал, то обично значи да шаље поруку, а не да објављује чврсту промјену политике.
Сарадња са Српском је поново могућа
Неки у Републици Српској свеједно сматрају да је та изјава "велика као кућа", а поједини бошњачки политичари приватно је читају као знак да је "велики договор направљен". Зашто? Прије свега, зато што је током протеклих година тренд био сасвим другачији – свака нова изјава и поступак америчких, па и европских институција према Републици Српској био је све оштрији и оштрији.
И заиста, имајући у виду да то није била изјава о жељама већ о реалности – дошла је послије конкретних и на највишем нивоу спроведених политичких одлука у Републици Српској – и с обзиром да је праћена такође конкретним акцијама америчке администрације, она је сасвим сигурно веома значајна.
Ипак, погрешно би било схватити је као да је посао је завршен. Умјесто тога, она говори да је сарадња САД, а врло вјероватно и ЕУ, са изабраним властима у Републици Српској поново могућа и веома реална. И ЕУ стављамо у овај контекст јер су у америчкој политици све снажнији захтјеви, и то из владајућег дијела политичког спектра, да се спољна политика према Балкану поново максимално координира са ЕУ.
Без сумње веома значајна, изјава америчког званичника није знак промјене америчке политике, већ снажан сигнал могућности за просперитет. Стејт департмент је, заправо, показао да је “пут назад“ отворен онима који покажу спремност на институционалну одговорност.
Лекција за све националне актере у БиХ
Битно је и како ће остали национални актери у БиХ протумачити ситуацију; ако помисле да се све ово тиче само Републике Српске и односи само на њу, пропустиће важну лекцију. Како је већ написано, изазови за БиХ стижу са свих страна, а прави одговор на њих је самопоштовање и преузимање одговорности – и то не на било који начин већ конструктивно према БиХ, а не вазалски дух.
Да ли је БиХ способна за превазилажење конфликата
Нови развој догађаја поново отвара суштинско питање – да ли су политички актери у БиХ, и то сви, а не само из Српске, способни да превазиђу међусобне анимозитете и изграде стабилност из самопоштовања, а не из страха од казне? Прије посљедњих одлука Скупштине Српске, и америчког опрезног, али охрабрујућег иступа, то питање било је бесмислено – реалност је очигледно одговарала са “не“. Данас, могућности се отварају и перспектива изгледа боље.
Ако власти Републике Српске желе да искористе овај тренутак, наредних годину дана морају доказати да одлуке Народне скупштине нису биле тактички маневар, него почетак стварне институционалне стабилизације.
Три корака су кључна: досљедно поштовање уставног поретка БиХ, и то не повремено, када притисак дође споља, већ као трајно опредјељење; пун и искрен повратак у заједничке институције БиХ – јер је учешће у државним органима БиХ најбољи начин да се Српска чује и уважава; преусмјеравање политичке енергије ка развоју – економија, образовање и инфраструктура су области гдје Република Српска има шта да понуди и гдје може добити подршку Запада.
У преводу: ако Бањалука покаже да може бити предвидљив партнер, Стејт департмент ће знати да је награди конкретније од једне реченице пласиране Ројтерсу.
САД нису промијениле страну, само су отвориле врата – али квака је, за сада, са унутрашње стране, и то не само у соби која се зове Република Српска, пише Време.