Мазалица: Шмит и стране судије морају отићи из БиХ
Све одлуке коју је власт Републике Српске донијела у посљедњем периоду су резултат уставно-правне борбе против наметања воље политичког Сарајева и недемократских "механизама високог представника" и Уставног суда БиХ, казао је шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица, гостујући на телевизији РТ Балкан.
Говорећи о избору Ане Тришић Бабић за вршиоца дужности предсједника Републике Српске и кандидатури Синише Карана за предсједника, Мазалица је објаснио да је то био резултат наметнутих околности након пресуде Милораду Додику и притисака из Сарајева.
- Кандидатура Синише Карана на предсједничким изборима је настала као производ процеса ЦИК-а, на основу пресуде Милораду Додику и потребе да се обезбиједи кандидатура за предсједника. Наравно да не можемо очекивати да за вршиоца дужности именујемо особу која ће у исто вријеме бити и кандидат - то није етички, а вјероватно би и ЦИК реаговао. Желимо равноправан третман и кандидата опозиције и власти - рекао је Мазалица.
Мазалица је навео да је за вршиоца дужности предсједника разматрано више опција, укључујући Жељку Цвијановић и неке народне посланике, али да се од тога одустало због правних препрека - прије свега сукоб функција и могућност да ЦИК одузме мандат.
- Изабрана је особа која има велико искуство у међународним односима и дипломатији. Ана Тришић Бабић била је замјеник министра спољних послова и кључни чинилац у заустављању пута Републике Српске и БиХ у НАТО - нагласио је Мазалица.
Прецизирао да је Тришић Бабић спријечила слање АМП-а који би значио даље укључивање БиХ у НАТО интеграције:
- Она је, да ми не бисмо сваке године слали АМП и учествовали у МАП-у (Акциони план за чланство), спровела политику слања програма реформи који је много мањег обима и не представља корак ка чланству. На тај начин смо задржали сарадњу са НАТО-ом, али без обавеза које воде у чланство.
Мазалица је оштро критиковао дјеловање Уставног суда БиХ и нелегитимног високог представника Кристијана Шмита, називајући их "механизмима разградње уставне структуре БиХ":
- Проблем није само Кристијан Шмит, већ Уставни суд БиХ који је постао главни механизам у разградњи уставне структуре. Шмита чак ни нова америчка администрација не подржава снажно као раније. Очекујемо да страни судије напусте Уставни суд, а да се Кристијан Шмит повуче.
Он је додао да су закони које је Република Српска усвојила у посљедњих мјесец дана одговор на "вануставно дјеловање високог представника и Уставног суда БиХ" и да је циљ да се међународна заједница суочи са кризом коју је сама произвела:
- Ти закони су били производ политичке пријетње Републике Српске, како би се цијела ствар интернационализовала - и у томе смо успјели. Стратешки смо показали да можемо дијеловати проактивно.
Говорећи о одлагању референдума заказаног за 25. октобар, Мазалица је објаснио да је процедура заустављена ветом Бошњака у Вијећу народа, али да ће референдум бити одржан у новом термину:
- Чекамо да закон буде објављен у "Службеном гласнику" и да формирамо референдумску комисију. Ако буде потребно, мијењаћемо и референдумко питање. Та ствар остаје на столу.
Појаснио је и да референдумско питање, које гласи: "Да ли подржавате колонијалну управу?", губи смисао ако ОХР буде угашен.
Мазалица је нагласио да је промјена тона америчке администрације сигнализирана укидањем санкција особама које су њима биле кажњене због учествовања у организацији прославе Дана републике Српске.
- Укидање санкција је акт добре воље који показује да администрација Доналда Трампа има другачији курс. Никада до сада никоме из Републике Српске нису укинули санкције. Ми смо и раније осјетили тај заокрет, одласком америчког амбасадора Мајкла Марфија, који је био демократа. И самим дијеловањем САД у СБ УН, гдје нас нису осуђивали али ни подржавали снажно Шмита, а дјеловање њихове амабасаде у БиХ је било пасивно. Раније је Марфи на дневном нивоу објављивао саопштења и твитове, пријетио, обилазио банке, наређивао да се гасе рачуни... Тога више нема. Наравно и да су осјетљиви на Дејтонски споразум, јер је то један од њихових највећих међународних успјеха у прошлом вијеку. Сигурно им не одговара ситуација у којој је БиХ у највећој уставној кризи од његовог потписивања - казао је Мазалица.
Он је истакао и да је Русија кључни партнер Републике Српске и подсетио да је Република Српска, такође, спријечила да БиХ уведе санкције Русији.
Мазалица је подсјетио да Шмит није именован у складу са Дејтонским споразумом, већ путем неформалног тијела амбасадора које учествује у свјетској популацији са свега 11 одсто.
- Дакле, он не представља међународну заједницу. Како је дошао, тако може и да оде. Његова функција зависи од воље САД и Њемачке, а тренутно постоје и транзитне идеје да Канцеларија вискоког представика буде у Женеви, као и да се именује уз сагласност Русије и Кине -рекао је Мазалица.
Он је поручио да Република Српска неће прихватити колонијални модел управе, а укидање бонских овлашћења је, по његовим ријечима, "нужан услов за демократизацију БиХ", који подржава широка међународна заједница.
- Европарламентарци сматрају да је то црна рупа у Европи. Имате једну колонијалну диктатуру у срцу Европе гдје вам појединац амандманима мијења Устав, изборни закон, Кривични закон и каже ко не слуша мене тај ће бити кажњен затвором у трајању од пет година. Европска иницијатива за стабилност је рекла да БиХ треба због тога да буде избачена из Савета Европе. Нико нема аргумент у прилогу останка Кристијана Шмита и коришћења бонских овлашћења - истакао је Мазалица.
Мазалица је најавио да ће предстојећа сједница Савјета безбједности УН, коју је Русија заказала за 31. октобар, бити важан тренутак за међународну позицију Републике Српске:
- Наш циљ је да се укину бонска овлашћења, да страни судије напусте Уставни суд и да БиХ коначно функционише по сопственом уставу. И залажемо се да пониште раније одлуке и закони који нису усвојени у парламенту. А ниједна одлука или закон Кристијана Шмита није усвојена у парламенту, већ су објављивани на страници ОХР-а.
Навео је и да ће Њемачка и Велика Британија вјероватно бранити позицију Кристијана Шмита управо зато што "он спроводи њихове геополитичке интересе у БиХ".
- Али има једна анализа коју је за "Херитиџ фондацију" урадио Макс Приморац, предлаже да америчка администрација повуче значајна средства којима се финансира ОХР и стране судије Уставног суда. Дакле, да САД унилатерално изађу из тих пројеката, јер сматра да је највећи проблем за БиХ недемократско доношење одлука - додаје Мазалица.
Мазалица је оцијенио и да је у интересу свих грађана да БиХ имају чврст Уставни суд, заснован на владавини права.
- Хаос и безакоње одговара само највећем и најбројнијем народу, који има највећу моћ, силу, највећи број руку у парламенту - Бошњацима. Оном мањем народу који је угрожен одговара правна држава. Мислим да смо на добром путу не само да дођемо до деескалације сукоба, већ и до једног крајњег рјешења за БиХ које ће да очува Републику Српску, институције, али и права српског народа - закључио је Мазалица.