У Музеју Српске изложба "Златне руке занатске" (ФОТО/ВИДЕО)
Изложба је дио манифестације Дани Србије у Српској, а реализована је у сарадњи са Музејем на отвореном "Старо село" из Сирогојна.
Поставка представља занатлије, носиоце знања и умијећа који своја знања примјењују у ручној изради традиционалних производа. Посјетиоци ће имати прилику да се упознају са бројним старим занатима и техникама, међу којима је и злакуско лончарство, које је 2020. године уписано на УНЕСКО репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа.
- Музеј на отвореном "Старо село" у Сирогојну се од оснивања бави очувањем старих заната, тако да смо ми годинама прикупљали на терену податке о занатлијама, а 2011. године смо започели манифестацију "Вашар старих заната" са циљем да се ти занати презентују, да се покаже њихов значај, да се млади заинтересују за занате који су увијек представљали један важан сектор у самој породици, а наравно и за локалну заједницу - појашњава етнолог и аутор изложбе "Златне руке занатске" Слађана Томић.
Изложба је настала као резултат дугогодишњих теренских истраживања и сарадње са мајсторима из различитих крајева Србије. Уједно је и дио сарадње договорене на Свесрпском сабору.
- Могу да кажем још једном са великим поносом да смо од Свесрпског сабора прошле године па до сада организовали тачно 14 изложби, а да ћемо до краја године организовати 20 изложби заједно са институцијама из Србије. На тај начин показујемо сарадњу, повезаност, показујемо да смо на истим циљевима одбране и промовисања српског идентитета, културе, богатог српског насљеђа, тако да вјерујем да ћемо и у годинама које долазе наставити тим путем сарадње - рекао је директор Музеја Републике Српске Давор Стрика.
Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић истакла је значај представљања изложбе оквиру манифестације Дани Србије у Републици Српској која традиционално повезује институције и јача културне везе Србије и Републике Српске.“
Изложба "Златне руке занатске" подсјећа на важност очувања традиционалних умијећа која вијековима обликују културни идентитет народа и данас чине драгоцјен дио нематеријалног насљеђа Србије.