latinica  ћирилица
23/10/2025 |  14:27 ⇒ 14:27 | Аутор: РТРС

Синиша Шиповац свједочио о страдању Срба на подручју Невесиња (ВИДЕО)

Ратни војни инвалид са подручја Невесиња Синиша Шиповац свједочио је за Меморијални центар Републике Српске да су током Одбрамбено-отаџбинског рата муслиманско-усташке снаге у више наврата упадале на српску територију, чинећи злочине над цивилним становништвом.
Синиша Шиповац (фото: Меморијални центар Републике Српске) -
Синиша Шиповац (фото: Меморијални центар Републике Српске)

Његово свједочење се односи на љето 1993. године, када је као припадник Друге лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске учествовао у бројним борбеним дејствима на подручју Невесиња.

- Иако је прошло више од 30 година нико до данас није одговарао за ове злочине. То су били први напади на српска села у том крају, што је приморало команду наше бригаде да донесе одлуку о покретању противнапада са циљем помјерања линије фронта и обезбјеђења залеђа - рекао је Шиповац.

У једној од таквих акција, додао је он, његова јединица се кретала кроз изузетно тежак и неприступачан терен, с циљем заузимања положаја у рејону Глатићева.

Већ првог дана заузели су једно село, али су се по наредби вратили на полазне положаје. Сљедећег јутра, акција је настављена у другом правцу, с друге стране ријеке Неретве. Били су свјесни да је терен миниран, па су се кретали крајњим опрезом.

- Налазио сам се на деветом мјесту у колони. У једном тренутку, нагазио сам на мину. Осјетио сам само експлозију и пао. Видио сам да сам стао на мину. Погледао сам, видим да се чизма сва распала - испричао је Синиша у свом свједочењу.

Како се налазио у самом минском пољу, командир јединице је донио одлуку да се акција прекине и да се јединица повуче назад.

- Синишу су почели износити кроз тежак терен. Један од носилаца био је Благоје Зуровац, просвјетни радник и учитељ. Приликом извлачења, Благоје је стао на мину. Од силине експлозије остао је без ноге - наводи се у саопштењу Меморијалног центра.

Из Меморијалног центра су навели да Синишино свједочанство остаје као трајан запис о жртви, храбрости и истини коју носи ратно искуство једног војника.

- Данас живи са посљедицама те повреде, али како каже, највише га боли што ни послије три деценије нико није одговарао за страдање његових сународника - навели су из овог центра.

Меморијални центар Српске интензивно ради на стварању највеће базе аудио-видео свједочанстава о страдању српског народа.