Минималац у Хрватској наредне године 800 евра; Из опоције оштре критике
Данас утврђени минимални износ бруто плате је повећан за 80 евра у односу на минималац у овој години.
Саборска опозиција је упозорила да због политике ниских плата домаћи радници одлазе у иностранство, а замјењују их у Хрватској страни радници.
Синиша Хајдаш Дончић (СДП) тврди да минималац од 800 евра нето није довољан за достојанствен живот.
- Инфлација није иста за све и људима који имају најмања примања, који су на минималцу је три или четири пута већа него мени јер своју плату највише користе за храну и основне животне потребе, које су највише нарасле. Управо те најрањивије друштвене групе највише страдају у инфлацији и наравно да толики минималац није довољан - упозорио је лидер најутицаније опозиционе СДП.
С друге стране, као занимљиво је истакао да држава са 2.000 евра годишње субвенционише послодавце кроз плаћање фондовских додатака здравственог и пензионог система за раднике који су на минималцу, а који су претежно страни радници.
- То је хрватски парадокс - рекао је Хајдаш Дончић, истакавши да је раст у реду, али да се мора разговарати и о развоју који ће омогућити да хрватски грађани живе боље.
- Ако гледамо само раст БДП-а и ако привреда расте четири одсто, која је корелација с порастом плата и живе ли људи боље. Зато ја говорим о развоју, а не о расту, а Пленковић говори о расту јер не разумије економију - закључио је Хајдаш Дончић, пренси ХРТ.
Посланица Јелена Милош из опозиционе платформе Можемо сматра да ниске плате скупо коштају Хрватску јер због тога људи одлазе у иноземство.
- Наш је став да и минималне плате и плате у Хрватској морају да расту да би се могли покрити трошкови живота, али и како би се хватао корак са сусједним земљама и с просјеком ЕУ. Велики број радника нам је отишао у иностранство због политике ниских плата која нас је ужасно скупо коштала јер данас имамо мањак радника и приоритет економске политике би требао да буде раст плата - рекла је она.
Подсјетила је на европску директиву која налаже да минимална плата буде најмање 60 одсто медијалне и 50 одсто просјечне плате, али, каже, није сигурна да ће се то достићи јер се њена вриједност јако брзо губи са великом инфлацијом.
Заложила се за увођење јасне и транспарентне формуле за израчунавање минималне плате, да се она рачуна према потрошачкој корпи основних трошкова живота и редовно усклађује с инфлацијом два пута годишње.
Никола Грмоја (Мост) сматра да је ХДЗ цијело вријеме у служби глобалистичких интереса, банкарског система одређених тајкуна и сигурно, каже, нису били на страни хрватских радника.
- Први потез који Влада мора направити је повратак квота за увоз стране радне снаге јер је послодавцу сада исплативије довести страног радника за мању плату, па чак му платити смјештај и све што је потребно јер се тај страни радник у перспективи неће бунити када дође до додатног повећања цијена - рекао је Грмоја.
- То је прво што Влада мора учинити како би расле плате у приватном сектору, али подизање минималне плате је потез који је Пленковићу пуно исплативији, јер испада да он диже плату. Пленковић стално жели створити утисак да је он тај који даје, а чије даје, у овом случају даје од послодаваца, а када дијели новац онда дијели новац свих нас који уплаћујемо порезе и доприносе поручио је Грмоја.
Да минималац од 800 евра нето мјесечно није довољно за нормалан живот сматра и Игор Петернел (ДОМиНО) када, како је рекао, знамо какве су цијене режија и у трговинама.
- То је узрок другог дијела проблема који је уз овакву власт нерјешив, а то је да имамо проблем замјене становништва - навео је Петернел.
Оно што је најбоље у хрватском друштву, млади и образовани људи у које ова држава улаже огромна средства да их образује, одлазе у богатије земље и дају свој допринос 40 година па се онда враћају.
- Најбољи одлазе зато што су минималне плате 800 евра, а од тога се не може живјети, а онда долазе неки други људи којима је то довољно па имамо зачарани круг, а то ће нас одвести у катастрофу јер немамо стратегију како ћемо прекинути тај зачарани круг и успјети задржати младе људе - рекао је Петернел.
За то је, наводи, потребно пуно више мјера и подстицаја за младе и младе породице, попут стамбених.