ЕУ интензивира припреме за забрану руског гаса - како ће се снабдијевати Српска и ФБиХ? (ВИДЕО)
За становнике Републике Српске, бар за ову сезону гријања, нема бојазни од несташице гаса. Уговор с руским Гаспромом важи до краја године.
Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић подсјећа да имамо најнижу цијену енергената у Европи и тако ће остати до краја године.
- Мислим да за ову годину не би требало да буде проблема, јер су резерве вјероватно осигуране и снабдијевање за ову зиму сигурно не би требало да буде доведено у питање, бар за ову количину о којој могу говорити у име потрошача Републике Српске, значи за тих 50 милиона метара кубних - каже Ђокић.
В.д. директора ГАС-РЕС Никица Врањеш наводи да је ово питање ријешено за текућу годину.
- Ми смо анексирали постојећи уговор до краја године, сада ћемо видјети за 2026. годину. Дакле, фактички зависимо од тог Јужног тока, који иде практички Русија-Црно Море-Турска, Турска-Бугарска-Србија и интерконективна тачка Зворник-Каракај, гдје природни гас улази у Републику Српску, односно у БиХ - истиче Врањеш.
Гас у БиХ улази преко Србије. Опција да Бугарска, као чланица ЕУ, забрани транзит руског гаса кроз ту земљу до Србије, па све до БиХ, изазива бојазан. Зато у сарајевском Енергоинвесту једино рјешење виде у Јужној интерконекцији, на којој инсистира и федерални министар енергије, рударства и индустрије Ведран Лакић.
- Неколико пута сам истицао већ да је то питање којим власти на нивоу БиХ треба активније да се баве и да инсистирају, јер чак и када је у питању Србија која би једнако могла остати без гаса који добија тим каналима, могла би могуће да користи дио гаса који долази преко БиХ - каже Мирза Устамујић, директор Енергоинвеста.
Лакић каже да довод само из једног извора није економски оправдан.
- Из тог разлога гледам на ситуацију као прилику да што прије изградимо све четири интерконекције у БиХ, и источну од интереса за Републику Српску, али и западну, сјеверну и јужну које су од интереса за Федерацију БиХ - каже Лакић.
У Републици Српској не споре чињеницу да је потребно више гасних интерконекција. Ипак, инсистирају на оној Источној, преко Србије.
Надлежни у Српској немају дилему да су могуће одлуке Европске уније о забрани увоза руског гаса политичке, које могу само нанијети штету државама и грађанима.
- Јер би морали да плаћају енергенте далеко скупље него што их плаћају данас. Зато што је тај гас био доступан, зато што он има нижу цијену и не може нико вјероватно данас понудити бољу цијену него што је могу имати из Русије, наравно уколико би Русија хтјела да остане при тој политици цијена које је имала до сада. БиХ није увела санкције Русији, Србија такође није увела те санкције - подсјећа Ђокић.
Али би, према свему судећи, могле испаштати. Србија која се истовремено суочава са санкцијама НИС-у разматра опције. Снабдијевање гасом и нафтом засад није угрожено.
- Мислим да нећемо остати без гаса. Јуче смо имали изјаву представнице из Брисела која је рекла да Србија није обухваћена овим јер Србија није чланица Европске уније и нама ће се дозволити. Мислим да је нешто тако рекла и Урсула фон Дер Лајен када је била у посјети и рекла да Србија не треба да брине - каже Јелица Путниковић, уредник портала Енергија Балкана.
Уредба о забрани увоза и транзита руског гаса биће предмет расправе у европским институцијама. Одлука није коначна. Очекује се и жалба Мађарске и Словачке које у великој мјери зависе од руских енергената.