Тушевљак: Свирепост над сарајевским Србима има сва обиљежја геноцида
Тушевљак је указао на то да бошњачка страна покушава да прикрије злочин на Казанима, као и све остале злочине и сабирне центре за Србе на подручју Сарајеву.
- Жртве које су бачене у јаму на Казанима су српске националности, па чак и Срби који су били припадници такозване Армије БиХ - рекао је Тушевљак.
Тушевљак је напоменуо да се и данас, 32 године након злочина, прикрива истина.
Он је подсјетио да је 1993. године обавјештајни орган војске такозване Армије БиХ дописом ратном Предсједништву републике БиХ потврдио да злочин који је почињен на Казанима има сва обиљежја геноцида.
- Ако је почињен геноцид у БиХ, онда је почињен над Србима у Сарајеву - истакао је Тушевљак.
Сви који су признали те злочине, према његовим ријечима, добили су минималне казне, а они који нису, нису никада ни одговарали.
- Алија Изетбеговић их је 1996. и 1997. године амнестирао и поклонио им слободу и тиме аминовао злочине почињене на Казанима - каже Тушевљак.
Он је навео да постоје изјаве свједока који су препознали тијела чланова своје породице, када је вршен увиђај у новембру или децембру 1993. године и када су и вађена тијела из јаме на Казанима.
- Имамо изјаву жене бошњачке националности која је рекла да је међу 200 лешева препознала мужа - рекао је Тушевљак.
Он је навео да је 117 тијела извађених из јаме сакривено од јавности, али да постоје књиге мртвачнице болнице на Кошеву.
Према његовим ријечима, јама је касније затрпана бетоном и смећем да би се онемогућио приступ и даља ексхумација.
- Тиме су прикрили и обим злочина који је почињен над Србима. И убиство /Мушана Топаловића/ Цаце је покушај прикривања злочина - рекао је Тушевљак.
Сумња се да је у јаме на Требевићу од 1992. до 1995. године бачено више од стотину тијела убијених Срба из Сарајева.
Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.
Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Требевић, гдје се налази јама Казани.
Осим јаме на Казанима, Градско вијеће Сарајева 15. новембра 2021. године открило је спомен-обиљежје посвећено убијеним сарајевским Србима током 1992. и 1993. године, а текст исписан на споменику на Казанима изазвао је бројне расправе, јер се на плочи не наводе починиоци злочина, нити националност жртава, већ само њихова имена.
На споменику су латиницом уклесана имена Марка и Невенке Бошковић, Драгомира Ћеранића, Милеве Драшковић, Ранка Франкић-Бркљача, Душка Јовановића, Марине и Радослава Комљенац, Ане и Васиља Лаврив, Новке Лемез, Ергина Николића, Бранислава Радосављевића, Предрага Шалипура, Аге Штете, Зорана Вучуревића и Стојана Жуже.
Прошле године, у ноћи између 28. и 29. септембра споменик на Казанима је оскрнављен. На споменику је тада црвеним спрејом исписано "Живи Цацо у нама".
Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата било 126 логора за Србе.
Према извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, убијено је око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено.
Од 2.907 убијених цивила 714 или 25 одсто убијено је на кућном прагу.