Додик који је претекао вријеме: Како је лидер из Бањалуке поново изненадио свијет
- Годинама уназад, америчка политика према БиХ била је заснована на идеји да се Република Српска ограничи, ослаби и прикаже као препрека технократским уређеним институцијама на нивоу БиХ. Администрација бившег америчког предсједника Џозефа Бајдена форсирала је концепт централизоване БиХ ослоњене на политичко Сарајево у којем би се Српска свела на административну маргину. Такав приступ, међутим, није дао резултате - указао је Калужа.
Он је указао да Дејтонски споразум није документ који се може преправљати по вољи једног центра моћи - то је компромис који функционише само када се поштују три народа, два ентитета и три политичке воље.
- Милорад Додик, упркос бројним притисцима, остао је досљедан политици очувања институционалне стабилности и права Републике Српске да сама одлучује о својој будућности. Док су други сумњали, он је градио односе са Русијом, Мађарском, Словачком, али и Америком, гдје је тиха дипломатија временом донијела прве резултате. Његова процјена да ће се глобални поредак промијенити и да ће прагматична политика замијенити идеолошку показала се тачном - појаснио је Калужа за Срну.
Осврнувши се на крај Бајденовог мандата и покушаје бившег амбасадора Мајкла Марфија и Кристијана Шмита да уведу правно-политички апсурд у БиХ, стручњак з амеђународне односе Калужа рекао је за Срну да је Шмит, човјек без мандата Савјета безбједности УН, у срцу Европе донио закон о самом себи.
- Милораду Додику се судило јер није желио да прихвати да један неизабрани странац буде изнад Устава и суда БиХ. Судило му је притом искључиво бошњачко тужилаштво и суд - без иједног Србина или Хрвата. Тај процес који је требало да га уклони са политичке сцене показао је супротно - да је Република Српска спремна да стане иза свог предсједника и да му, парадоксално, суђење доноси већу подршку него икада - истакао је Калужа.
Додик је, каже он, послије свега, одабрао да реагује мирно и институционално.
- Показао је да снага није у одмазди, већ у способности да сачува мир и ред. Управо то га је учинило кредибилним и у очима страних партнера. Стејт департмент сада, први пут послије много година, признаје Републику Српску као озбиљног саговорника и Додика као неизбјежног партнера - нагласио је Калужа.
Он је оцијенио да је Сарајево, у међувремену, остало затечено након суочавања са чињеницом да се међународни контекст мијења, а са њим и однос према онима које су дуго жељели да избришу из политичке карте.
- Додатни ударац за сарајевску политичку елиту, али прије свега за опозицију у Републици Српској, стигао је са друге стране свијета. Руско Министарство спољних послова, преко Марије Захарове, поздравило је избор Ане Тришић Бабић за вршиоца дужности предсједника Републике Српске - подсјетио је Калужа.
Он је указао да је Москва тиме послала јасну поруку: пријатељства која се не одричу ни под притиском дугорочно се исплате.
- У тој новој реалности, Додик дјелује као политичар који је преживио све промјене - и на крају их претекао. Док су многи његови противници мијењали стране, слогане и савезнике, он је остао досљедан и увјерен да политика није трка у брзини, већ у издржљивости. И зато, у времену друштвених мрежа, инстант ставова и кратког даха, Милорад Додик изгледа као човјек који је претекао своје вријеме, али и оне који су мислили да га могу зауставити - закључио је Калужа.