Аврамовић: Два лица Српске - истина и лажи
Колумну преносимо у цијелости:
Данас ће из Бањалуке, из Борика, вјероватно само до Сарајева (никога другог не занима), отићи слика једног другог лица, Драшка Станивуковића, са вјештачким осмијехом, лажним сјајем, карикатуралном егзалтацијом.
Глуми срећу, свјестан да ништа није и неће постићи вриједно помена. Двије слике и једно питање: у шта бисте вољели да вам израсту дјеца?
У оног образованог инжењера, чије ће се дјело памтити, или у необразованог фолиранта, чији ће се перформанс колико сутра заборавити?
А одговор није само у срцу - он је у будућности коју градимо.
Ако дјеца виде да се славе тунели пробијени кроз камен, а не селфији пред камерама, можда ће и они једног дана копати кроз немогуће умјесто да глуме пред огледалом.
Јер прави осмијех не долази из филтера - он се рађа из зноја, знања и дјела која остају.