Најскупљи стан у другом кварталу 2025. продат за 1,8 милиона евра у Београду на води
Највиша цијена куће је била, такође, на територији општине Савски венац у Београду и купљена је за 3,8 милиона евра.
Најскупље гаражно мјесто у другом кварталу плаћено је 56.000 евра и прометовано је на територији општине Звездара у Београду.
Тржиште непокретности у Србији у другом кварталу 2025. године показује пораст активности у односу на исти период претходне године, са растом вриједности тржишта од 13,9 одсто и растом броја купопродајних уговора од 2,3 одсто.
Укупна вриједност оствареног промета на тржишту непокретности у Србији у другом кварталу 2025. године износила је 2,1 милијарду евра, док је број купопродајних уговора био је 31.944.
Од 2,1 милијарди евра, 384,7 милиона евра долази са дјелимично регулисаног тржишта.
Највећи удио у укупној вриједности прометованих непокретности заузима продаја станова са 1,2 милијарди евра (са учешћем од 60 одсто од укупно прометоване вриједности).
За куће је издвојено 161,7 милиона евра (осам одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 156,7 милиона евра (осам одсто од укупне вриједности), за пословне просторе 86,7 милиона евра (четири одсто од укупне вриједности), за пољопривредно земљиште 49 милиона евра (два одсто од укупне вриједности).
Када је ријеч о начину плаћања, 15 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од шест процентних поена у односу на исти период претходне године.
Највише су кредитна средства коришћена за куповину станова, при чему је 34 одсто свих куповина реализовано на овај начин, што је примјетан раст у односу на 23 одсто из истог периода прошле године.