Бјеговић: Регион суочен са безбједносним изазовима - миграције и криминал подривају стабилност

У разговору за РТРС, професор безбједносних наука из Београда, Мирослав Бјеговић, упозорава да се на овом простору преплићу интереси великих сила и криминалних структура, што додатно угрожава стабилност читавог региона.

Он истиче да је Западни Балкан под сталним надзором западних обавјештајних агенција, те да се поједине земље суочавају са озбиљним безбједносним изазовима који имају и међународну димензију.

Истиче да се на овом простору, нажалост, одвијају одређене радње које не спадају у сегмент безбједности за који се већина грађана залаже.

- Нажалост, увијек постоји дио грађана – било да је ријеч о Црној Гори или БиХ – који су повезани са одређеним криминалним круговима и њиховим обрачунима. Не желим да тврдим да је случај у Подгорици директно повезан са тим дешавањима, али познавајући ситуацију, у тим стварима нема случајности. Оне се дешавају управо тамо гдје постоје неразјашњене околности око одређених послова, посебно оних који су санкционисани од стране државе - каже Бјеговић.

Напомиње да велики број турских држављана борави у Црној Гори – око 13 и по хиљада. Ако је само један одсто из криминогене средине, то већ представља проблем за безбједносни систем, како Црне Горе, тако и околних земаља.

- Турска као држава има велики утицај на простору Косова и Метохије. Учествује у обучавању и наоружавању нелегалне косовске војске, а тај утицај се дијелом преноси и на Црну Гору и Сјеверну Македонију, гдје постоје одређени интереси – прије свега национални – који се повезују са актуелном политиком Анкаре. Не треба занемарити ни БиХ, гдје турска политика показује одређене амбиције, првенствено у смислу подршке идеји стварања државних структура по њиховим замислима - истакао је Бјеговић.

Додаје да турска политика на овим просторима има понекад амбиције које подсјећају на прошла времена.

- Није случајна посјета Сарајеву и изјаве попут оне када је и сам турски предсједник рекао: "Косово је Турска, а Турска је Косово." Сличне изјаве могле су се чути и у БиХ и у Црној Гори. Када је ријеч о безбједности, јасно је да су безбједност и политика дубоко испреплетане и међусобно повезане. Оно што се дешава у Црној Гори указује на појаве које угрожавају државне и националне интересе те земље. Исто се може рећи и за Косово и Метохију, али и за Републику Српску, која у посљедњих неколико мјесеци с правом изражава забринутост - поручио је Бјеговић.

Наглашава да онај који је дужан да обезбиједи сигурност и мир свих грађана јесте политичка партија која је на власти. Од ње се очекује да такве појаве спријечи. Проблем настаје када се постави питање чије интересе одређене партије заправо заступају – интересе сопствених грађана или туђе, па чак и криминалне.

- Црна Гора је, нажалост, територијално била погодна за многе криминалне активности. У земљи дјелује одређени нарко-кланови који угрожавају безбједност свих грађана региона. Није случајно што је Црна Гора била означена као средиште одређених криминалних активности; поједини кланови су познати у цијелој Европи, а ЦИА их је назвала "нарко-картелом". То говори о озбиљној структури која може угрозити функционисање државе и ширег региона. Утицаји се, нажалост, осјећају и у Србији. Рјешавање ових проблема не може се ограничити само на Црну Гору – потребна је сарадња свих земаља у окружењу да би се спријечило ширење таквих појава - јасан је Бјеговић.

Осврнуо се и на раније најаве Велике Британије која је имала за циљ смјештање миграната на простору Западног Балкана, те подсјетио да је миграциона политка Европске уније донијела бројне безбједносне проблеме.

- Претходна администрација САД-а залагала се за пресељење становништва са Блиског истока у Европу због ратних дешавања, али међу мигрантима су се, нажалост, нашли и припадници терористичких организација. Европа се сада суочава с озбиљним проблемима, јер се из те популације догодио велики број терористичких напада. У БиХ многи од тих људи нашли су уточиште, што представља озбиљан безбједносни ризик. Систем често ни сам не зна гдје се ти појединци налазе, а неки су чак добили и легална документа. Лоша или намјерна политика појединих бошњачких структура омогућила је таквим људима да добију уточиште - јасан је Бјеговић.

Подсјећа да се сада према појединим информацијама води разговор између Велике Британије и косовске администрације, у којем Аљбин Курти наводно предлаже да се дио тих припадника пресели на Косово и Метохију.

- То изазива забринутост – како је могуће да неко жели да на наш простор доведе људе крвавих руку, с екстремним вјерским опредјељењима, који хришћане сматрају непријатељима? О томе би морале да воде рачуна и велике силе – Велика Британија, Њемачка, Француска. Зар нису и њихове породице угрожене? Треба подсјетити да су нападе на Свјетски трговински центар извели припадници терористичких ћелија које су дјеловале и са простора БиХ. Сви морамо размишљати о томе како да осигурамо безбједност и мир, јер желимо нормалан и сигуран живот. Ако ми то не учинимо, ко ће? - упитао је Бјеговић.

Када су у питању дешавања у Словенији и убиство које се десило, Бјеговић истиче да је ријеч о изолованом случају.

- Није било организованог напада на грађане Словеније, али је за сваку похвалу реакција одговорних министара који су поднијели оставке због угрожавања живота својих грађана. Нисам сигуран да би се то десило код нас. Словенија се показала као озбиљна и одговорна држава, спремна да преузме одговорност, иако није директно крива. Нажалост, наш регион је још од деведесетих година угрожен. Српски народ је био највише страдао и неправедно највише осуђиван - закључио је Бјеговић.