Хрватски историчар: Хрватска данас има веће усташе од самих усташа
У хрватском Сабору јуче је одржан ревизионистички скуп у организацији двије екстремно десне парламентарне странке - Хрватских суверениста и ДОМиНО, која је настала цијепањем Домовинског покрета, која је партнер у Влади ХДЗ-а.
Скуп је одржан у хрватском Сабору упркос противљењу већег дијела опозиције, а најутицајнија СДП је чак званично тражила од предсједника парламента Гордана Јандроковића (ХДЗ) његову забрану.
Циљ скупа је био да се умањи број жртава усташког логора Јасеновац, за који је, поновољено да то није био "логор смрти" већ "радни логор" у којем је све до те мјере било савршено да су ђаци из цијеле НДХ ту долазили на праксу.
- Невјеројатно је да имају такву храброст. Али, зашто и не би, у оваквој Хрватској то је мејнстрим. И не бих рекао да је то ревизионизам, то је отворено усташтво. Овдје се ради да се усташтво настоји прихватити као прихватљив облик хрватског патриотизма - рекао је историчар Хрвоје Класић коментаришући овај скуп за загребачку Н1.
Негирање броја жртава на округом столу у Сабору, који је регистрован у Јавној установи Спомен-подручја Јасеновац, Класић каже:
- Не само што је то срамота и што се догађа у хрватском друштву, лако за то, рекао бих да је ово и противзаконито. Члан 352., ставак 2, Кривичног закона каже да негирање или знатно умањивање геноцида јесте кривично дјело које се кажњава са до три године затвора.
Класић каже да њега ово што се могло видјети јуче у хрватском Сабору и што се, како наводи, догађа уназад неколико мјесеци, а у принципу и протеклих 35 година, "јако подсјећа на причу о (усташком покличу) 'за дом спремни'".
- Ми данас имамо веће усташе од самих усташа - упозорио је Класић и као примјер навео да је Хрватска странка права 1991. увела "за дом спремни". На примјер ХСП је 1991. увео ЗДС и поручио да су усташе, да се организују 10. априла јер је тад настала НДХ, као и да се називају по Рафаелу Бобану јер је био усташа, као и да имају ЗДС јер је усташки поздрав - подсјетио је Класић и указао:
- А ми 35 година касније говоримо о некаквом старохрватском поздраву и како ти људи који су то тада уводили уопште нису мислили да су усташе. Па, људи, имате новине из тог времена у којима све лијепо пише.
У овом случају, још је луђе, истиче Класић и подсјећа да постоје мемоари Едмунда Везенмајера, Хитлеровог опуномоћеника за НДХ, који се згражао кад је видио какви су злочини почињени у Јасеновцу.
- Описао их је као "невјероватне". И усташе су на суђењу све признале, свјесне да ће бити осуђене на смрт због тих злочина - указао је Класић и навео:
- Имамо документ у којем се за Јасеновац каже "Можемо примити бесконачни број људи", што значи да су убијали људе и усташа Љубо Милош све то описује. И шта имамо данас? Ситуацију у којој се бране усташе од самих усташа.
Класић је рекао и да није шокиран чињеницом да постоје такви људи који су сами признали да су радили то што су радили, постоје такви, додао је, и у Њемачкој, али би они за нешто слично завршили пет година у затвору.
- Код нас су у Сабору. Исти Сабор који доноси закон да се не смије негирати геноцид. Шокиран сам - навео је Класић.
За Класића је невјероватно да се и даље о овој теми говори на овакав начин.
- Доказано је да су се нека имена у Јасеновцу понављала, али објашњено је зашто. Подсјетићу, најмање људи је убијено у Јасеновцу. Што је с њима? Негирају попис, али гдје су људи? Гдје су отишли? Зашто се нису јавили, ако су се спасили - упитао је.
На покушај негирања броја жртава у логору Јасеновац, Класић каже:
- Невјероватно је да имају такву храброст. Али, зашто и не би, у оваквој Хрватској то је мејнстрим. И не бих рекао да је то ревизионизам, то је отворено усташтво. Овдје се ради да се усташтво настоји прихватити као прихватљив облик хрватског патриотизма.
Упутио је и поруку владајућем ХДЗ-у:
- Нека више кажу да су им 1991. подметнули и Туђман, Манолић, Бобетко... и сви ти партизани, комунисти, официри ЈНА да славимо антифашизам и да га имамо у Уставу, због чега ћемо покренути иницијативу нека се то макне.
Изнио је и једну идеју:
- Нека позову српске историчара ревизионисте, па нека им у Сабору крену с причом да се у Вуковару ништа није догодило, да није било логора ни убијених Хрвата на Овчари или Банији... Бисмо ли њима дали простор? Наравно да не.
Осврнуо се на питање гдје престаје граница ревизионизма.
- Ревидирати на основу нових научних постигнућа је пожељно и око тога нема спора. Немамо проблема посљедњих 35 година да ли је нешто усташко, него смета ли нам што је то усташко. Не муче ме у овом случају ти ревизионисти јер су безначајни у свијету науке и хрватском друштву, брину ме ови политичари крај њих - навео је Класић и додао:
- Колико су спремни да зажмуре и колико релативизовати, кад су спремни то учинити за највећу срамоту хрватске историје? Ако те злочинце виде као патриоте, шта ће се догодити сутра у овом таласу десног екстремизма.