Комплетна дијагностика и савремено лијечење можданог удара у Фочи
Неуролог Универзитетске болнице Векослав Митровић рекао је да је пацијентима доступна комплетна дијагностика, која омогућава брзу и прецизну процјену стања сваког пацијента.
- У неуролошкој амбуланти радимо детаљан клинички и неуролошки преглед, ултразвук каротидних и вертебралних артерија, ЦТ и ЦТ ангиографију - истакао је Митровић поводом Свјетског дана борбе против можданог удара.
Он је напоменуо да постоје двије врсте можданог удара - исхемички и хеморагијски. Исхемички удар или инфаркт мозга настаје када крвни суд буде запушен, најчешће због тромба или емболуса и чини 85 одсто свих слулчајева, а хеморагијски настаје пуцањем крвног суда и крварењем у мозак.
- Код исхемичког удара примјењујемо тромболизу, лијек који разграђује тромб и обнавља проток крви, уколико пацијент задовољава критериујем и уколико је дошао унутар четири и по сата од настанка можданог удара. Та терапија се примјењује од 2011. године - појаснио је Митровић, који је и шеф Катедре за неурологију на Медицинском факултету у Фочи.
Код хеморагијског удара, додао је, пажљиво се надгледа крвни притисак, кисеоник и срчана функција, а истовремено почиње рана физикална терапија и психолошка подршка.
Мождани удар је један од највећих здравствених проблема савременог друштва и годишње се јавља код 150 до 200 особа на 100.000 становника остављајући тешке посљедице, будући да трећина пацијената остаје трајно зависна од туђе помоћи.
Због тога је превенција веома важна, како примарна, прије удара, напоменуо је Митровић, тако и секундарна превенција, након можданог удара.
Постоје фактори ризика на које се не може утицати, а то су године старости, пол, расна припадност, али постоје и фактори ризика који се могу мијењати, а то су повишен крвни притисак, шећерна болест, повишене вриједности холестерола и триглицерида, поремећај срчаног ритма, физичка неактивност, пушење, некотролисана употреба алкохола.
- Све те факторе ризика можемо да модификујемо и у свијету је општепознато да уколико добро у заједници модификујете висину крвног притиска имаћете мање можданих удара - каже Митровић.
Као типичан примјер примарне превенције, Митровић је навео одлазак код кардиолога, који након што пацијенту уради ЕКГ и кардиолошку обраду, јасно види поремећај срчаног ритма и даје антикоагулантне лијекове, што је тренутно најбоља терапија у превенцији кардиогеног извора можданог удара.
Још један добар вид превенције је доплер крвних судова врата у неуролошкој амбуланти када може јасно да се види да ли постоји запушење каротидних артерија.
- Правило је да, уколико пацијенти имају стенозу од 70 до 99 одсто, они су кандидати за оперативни захват и ради се каротидна ендартеректомија. Уколико су пацијенти имали симптоме - пролазни губитак вида на једном оку, пролазни поремећај говора, пролазни осјећај утрнулости једне половине тијела, лица, они су у обавези да дођу да се открије узрочна веза - прецизирао је Митровић.
Када се на вријеме превенира, Митровић је додао да се неће десити тешки мождани удар када је огромна регија захваћена.
Секундарна превенција код пацијената који су већ доживјели мождани удар, да би смањили ризик од поновног удара, подразумијева сталну терапију, редовне контроле и корекцију фактора ризика. Породична и социјална подршка такође су кључ успјеха.
Мождани удар је оштећење мозга изазвано поремећајем циркулације крви, када дио мозга остаје без кисеоника и храњивих материја.
Ако се одмах не третира, Митровић је истакао да долази до трајног оштећења и због тога је брза реакција кључна за очување мозга и смањење инвалидности.
- То је болест која не бира ни године, ни занимање, ни мјесто становања, али се ипак може спријечити, а његови најтежи исходи могу се ублажити ако се реагује на вријеме - закључио је фочански неуролог.