Протјеривање Срба са источне Билогоре некажњено 34 године
Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље почела акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос 10", "Веритас" је указао да је за два дана протјерано 4.000 људи из 38 насеља.
У избјегличкој колони према БиХ нашло се и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома.
На подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, убијен је 41 цивил.
Од њих је 17 ликвидирано прије акције "Откос 10", док су двојицу Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, убили "саборци".
Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачке, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није било отпора.
- У најбољој усташкој традицији из 1941. године настављено је рушење православних храмова, тако да су до темеља изгорјеле цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом Унеска. Ријеч је о Храму Светог Димитрија у Растовцу и Цркви Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници - истичу из "Веритаса".
За злочине почињене у акцији "Откос 10" до сада је осуђен само припадник Збора народне гарде Вељко Марић из Грубишног Поља.
Њега је Вијеће за ратне злочине у Београду осудило на 12 година затвора због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац убио Петра Слијепчевића /65/ у породичној кући.
Против Марића српско правосуђе отворило је још једну истрагу док је био у хрватском затвору, и то због сумње да је током септембра 1991. године у Грубишном Пољу ликвидирао Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, као и да је мучио Звјездана Мачка.
- Иако истрага није завршена, Марић је у јуну 2015. године из Србије пребачен у Хрватску, која се обавезала да ће наставити кривични поступак против њега, али до сада нема потврде да преузету обавезу и испуњава - указују из "Веритаса".
До Другог свјетског рата на подручју источне Билогоре живјело је 18.000 Срба. Послије усташких злочина у Другом свјетском рату и у посљедњем рату, број Срба је на мањи од 1.000, колико је пописано 2021. године.