Амиџић: Скидање санкција јасан сигнал; Нема више Марфија и Шмита - сада има администрација која разумије да је учињена неправда (ВИДЕО)
- Горан Раковић, који је мој друг и шеф протокола – је ли то руководство Републике Српске? На шта могу утицати појединци који су технички обављали послове? Јесу ли то руководећи људи? Какве они политичке одлуке доносе, а добили су санкције? Санкције је, у суштини, добио 9. јануар, а не Горан Раковић - нагласио је Амиџић.
Истиче да је скидање санкција јасан сигнал.
- Скидање санкција је јасан сигнал: "Ми разумијемо да се БиХ састоји од два ентитета", али мисле да се не смије забрањивати Републици Српској да слави своје празнике - истакао је Амиџић.
Подсјећа да се кроз скидање санкција шаље порука да мала Република Српска има комуникацију са Словачком, Мађарском, Кином, Русијом и чак САД.
- САД су рекле, ако Федерација слави празнике, можете и ви. И више нема силе. А они безобразни који тврде да смо ми из СНСД-а нешто испреговарали – па јесмо ли ми малоумни? Зашто то нисмо урадили прије десет мјесеци, кад су то тражили Шмит и Марфи? Тада су тражили закон о државној имовини. Одговор је био: "Не може." Увешће санкције – и увели су их. Одговор САД је сада другачији: почели су да укидају санкције, између осталог и Горану Раковићу, да покажу да се обичан човјек не треба плашити. Шта се промијенило? Нема више Марфија и Шмита – сада има администрација која разумије да је учињена неправда и да смо спремни на разговор - рекао је Амиџић.
Амиџић о буџету БиХ
Када је у питању буџет БиХ, Амиџић истиче да не би било чудно да БиХ и у наредну годину уђе са привременим финансирањем.
Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ није усвојио Приједлог закона о буџету за ову годину, у другом читању. На хитној сједници, за то није било ентитетске већине.
Клуб посланика СНСД-а амандманима је тражио да буду избачене ставке о финансирању седам институција културе, издвајању 20 милиона марака за БХРТ и повећању средстава за Министарство одбране. Тачка раздора међу посланицима била је и најављена једнократна помоћ за запослене у заједничким институцијама.
- Не би било искључено да БиХ уђе у наредну годину са привременим финансирањем – то би био трећи пут да БиХ читаву годину проведе у статусу привременог финансирања. Постоје одређене ствари на нивоу БиХ које треба да раде стручни људи, а не политичари - јасан је Амиџић.
Подсјећа да када се говори о приједлогу буџета који је послан почетком трећег мјесеца ове године, на њему је радило 200 људи у министарству, и у изради тог буџета била су укључена сва три конститутивна народа. Сви су рекли да је тај документ проводив.
- А онда смо имали Комшића и Бећировића, који су прво два пута одбили буџет, а онда га преправили, као да они знају како се то ради. Колико се њих двојица разумију у буџет, показује то што су такав буџет послали у парламентарну процедуру, несвјесни да он не може да прође, чиме су директно угрозили оне који чекају његово усвајање – а то су радници - нагласио је Амиџић.
Подсјећа да Комшић и Бећировић упорно инститирају на буџету који је законски непроводив.
- Да би буџет био проводив и да би људи у институцијама и секторима знали како да поступају, ти амандмани треба да изгледају на стотину страница текста, јер третирају сваку ставку која је непровођена, да би буџет постао примјењив. Када су они видјели да је приједлог који смо ми дали проводив и да обухвата помоћ радницима те да би могао проћи, брже-боље су написали своје амандмане на једној страници! За два сата су их саставили, само зато што не желе да се усвоји буџет. Неће јавно да кажу да хоће буџет у којем нема неинституционалних организација, као што су култура и БХРТ - поручио је Амиџић.
Подсјетио је да њихов приједлог буџета има неколико нелогичних и нејасних ствари.
- Повећали су накнаде за трошкове запослених, а смањили бруто плате! То је глупост, већу нисам видио. Занима ме ко је то написао. Ја, и да нисам економиста, то никада не бих потписао. Причају о накнадама за трошкове запослених, а онда о бруто платама; све су побркали. Али то им је био алиби да радницима представе као да они нешто желе да им помогну. Суштина овог амандмана је да и даље у буџету не дирају институције културе којима ту није мјесто, нити БХРТ. Зашто се радницима у заједничким институцијама узима новац и даје институцијама које нису буџетски корисници? На тај начин кажњавају раднике - рекао је Амиџић.
Каже да такође не желе да прихвате подјелу радницима од хиљаду КМ која постоји у буџету.
- Не желе да прихвате подјелу од хиљаду КМ која постоји у буџету. Да ли неко мисли да би репрезентативни синдикати пристали на то да је хиљаду КМ максимум ако нису видјели бројке и схватили да смо озбиљни? Отворили смо разговоре јер цијела година има умањене плате, и гледали смо колико би било простора у наредном буџету да затворимо сва дуговања. Али – неће Бошњаци - јасан је Амиџић.
Сматра да се политчари понашају као да су људи неписмени.
- Погледајте нас и њих. Мисле да су људи неписмени. Нека их буде срамота, и нека свако од њих спусти главу кад улази у заједничке институције, јер су они ти који су онемогућили исплату онога што постоји, и да радници имају увећане плате посљедња два мјесеца.
Ово је доказ онога о чему стално говорим – они не подносе Дејтонску БиХ - нагласио је Амиџић.
Подсјетио је на закон те поручио да било која институција, да би постала корисник средстава буџета на нивоу БиХ, то мора да дефинише закон. Буџетски корисник постаје се на основу Устава. Неко добија статус буџетског корисника оног тренутка када Савјет министара усвоји приједлог, упути га у Парламент, и то мора бити уставна категорија.
- Они то знају, али хоће БиХ по своме. Зашто бисмо ми из Републике Српске плаћали седам институција културе из Федерације и финансирали БХРТ? То што су они упали у дугове, је ли то наш проблем? Па чак и онај нелегални Шмит, када је доносио одлуку, рекао је да Савјет министара мора усвојити закон да би они могли добити тај статус. Бећировића то не интересује – он хоће неку своју БиХ, а да ми и Хрвати будемо у ћошку. То показује и кроз овај буџет – и то је страшно - рекао је Амиџић.
Поручује да на основу потеза које повлаче Бећировић и Комшић јасно се види да не брину о радницима.