Напади на српску имовину учестали, али из кантоналних МУП-а штури одговори
Ријеч је о подацима МУП Унско-санског, Ливањског, Посавског и Западнохерцеговачког кантона.
Како је наведено, евидентирано је осам пријава и вези са узнемиравањем, насилним уласком у вјерски објекат, оштећењем туђе ствари и повреде мира покојника и један напада на вјерске објекте.
Из осталих шест кантоналних МУП-ова у ФБиХ нису одговарали на упит Срне о евидентираним нападима на имовину чији су власници српске националности и Српске православне цркве /СПЦ/ у протекле три године.
Управа полиције МУП-а Унско-санског кантона у протекле три године забиљежила је осам пријава по разним основама у вези са узнемиравањем, насилним уласком у вјерски објекат, оштећењем туђе ствари и повреде мира покојника.
Навели су да су по свим пријавама организационе јединице из састава Управе полиције подузеле законом прописане мјере и радње.
Од тог броја, Тужилаштву Унско-санског кантона поднесен је један извјештај о предузетим мјерама и радњама, четири извјештаја о почињеном кривичном дјелу, док је у једном случају обавијештен кантонални тужилац о почињеном кривичном дјелу са прописаном казном затвора до пет година.
У осталим случајевима након провјере утврђено је да нема елемената прекршаја или кривичног дјела.
Из Ливањског кантона Срни је речено да не воде евиденције оштећених кривичним дјелима по националној структури, те да на основу тога нису у могућности да дају податке о пријавама напада на имовину чији су власници српске националности.
Када је ријеч о нападима на вјерске објекте СПЦ у протекле три године, МУП овог кантона евидентирао је један случај кривичног дјела крађе три електрична рефлектора из дворишта православне Цркве Свете Тројице у мјесту Врбица у општини Ливно.
Из овог МУП-а су навели да на подручју у њиховој зони одговорности ове нису имали евидентиран ниједан напад на повратнике и њихову имовину, као ни њихово застрашивање.
На подручју у надлежности МУП-ова Посавског и Западнохерцеговачког кантона такође није било пријављених напада на имовину чији су власници српске националности, нити напада на вјерске објекте СПЦ.
- Такође, према извршеним провјерама у протекле три године, није било пријава нити поступања у вези за застрашивања повратника по националној основи - одговор је Срни из МУП-а Западнохерцеговачког кантона.
Из Федералне управа полиције кажу да да не располажу подацима који се односе на појединачне случајеве када је ријеч о пријавама напада на имовину чији су власници Срби или на вјерске објекте у протекле три године.
Да званично достављени подаци не одговарају стварном стању на терену у ФБиХ говори чињеница да се на подручју Зеничко-добојског кантона посљедњи случај скрнављења православног гробља догодио 20. октобра у Какњу, када је разбијен надгробни споменик Јанка Ђорђа Симића у селу Горњи Тичићи.
Вандализму у октобру претходио је напад на капелу на српском православном гробљу Караула код Какња.
Само на подручју општине Какањ проваљено је у капеле на Крстима на Мошћаници и на Видуши изнад Биљешева, каменована је капела на Пландишту, а оскрнављено је гробље у селу Данци, као и десетине других дјела почињених у посљедњих годину и који су остали без адекватне реакције и откривања починилаца.
У Тузланском кантону, чији МУП такође није доставио никакав одговор Срни, 18. јула оскрнављен је Саборни Храм Успења Пресвете Богородице, гдје су починиоци оштетили трон Блажене Матроне Московске, одвалили врата црквене продавнице и однијели добровољне прилоге.
У медијима је такође био објављен и случај од 22. јула када је младић из Србије у центру Тузле претучен због навијачке мајице "Црвене Звезде".
У јуну је на православном гробљу у српском селу Ковачићи код Кладња оскрнављено више надгробних споменика. Исто гробље је и раније било на мети вандала, док је у ранијем периоду неколико православних споменика потпуно уништено на гробљу у селу Тупковићи у федералној општини Живинице.
Из МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона, такође, нису достављене никакве информације иако је у овом кантону у ноћи између 16. и 17. јула, српској повратничкој породици Чворо, изгорио аутомобил у дворишту куће у мостарском насељу Рудник, а 14. јуна прошле године у Мостару је запаљен аутомобил Србину Драги Рупару.
Такође, у августу прошле године забиљежена је серија напада на српску дјецу и повратнике у Мостару, а осми, од почетка 2024. године, догодио се у насељу Баћевићи, када су нападачи физички насрнули на српску дјецу на игралишту.
Претходно су непозната лица игралиште и околне улице облијепили сликама са кукастим крстовима, усташким симболом "У", те натписима ХВО.
У мјесту Оловци у општини Кладањ више пута је рушен дрвени крст постављен на земљишту у власништву српске православне породице, а забиљежена је и бесправна сјеча шуме која припада Србима на подручју Бихаћа, Озрена, Петровца, Ливна, мјестима око Сарајева и Зенице.
Да мета напада у ФБиХ нису само српски повратници, већ и Срби из региона, потврђује физички напад на средњошколце из Новог Сада који су металним шипкама претучени у марту у Сарајеву, али и недавни напад у центру Тузле на младића, који је носио мајицу "Делија", навијача "Црвене звезде".
Учестали су и вербални напади на Србе у ФБиХ, попут оног који се догодио 27. фебруара код зграде Предсједништва БиХ, када је нападач пријетио Србима са Пала и фотографисао их.