Уставни суд о апелацији; Правни експерти: Ако одлучују по Уставу, укинуће пресуду Додику (ВИДЕО)
Суд ће, на ванредној пленарној сједници одлучивати о суштини апелације, коју су адвокати упутили још 5. августа.
Друга апелација, поднесена мјесец касније на одлуку ЦИК-а о одузимању мандата предсједника Српске и расписивању пријевремених избора, према најави, неће бити предметом расправе.
Упркос тромјесечном кашњењу у одлучивању по апелацији чији је захтјев привремена мјера "замрзавања" санкције до коначне одлуке, чињеница да је ипак заказана ванредна сједница са једином тачком дневног реда, за струку је сигнал да судије предмету придају посебан значај. Одлучиваће одмах о меритуму или главној ствари, што у праву значи да су апелацију већ оцијенили као неупитно основану.
- Захтјев те апелације је да се пресуде првостепеног суда БиХ и апелационог одјељења прогласе неуставним кршење његових људских права, јер нису донесене на основу закона, а да би нешто било закон мора бити донесено од законодавца, од парламента. То је суштински захтјев - рекао је Бранко Перић, бивши предсједник ЦИК-а.
Уз суштински - којим је Кристијан Шмит, као индивидуа и буквално отео надлежност једином уставном законодавцу - Парламентарној скупштини, још је мноштво аргумената на страни апеланта. Међу важнијима свакако и ретроактивна примјена Шмитовог дјела. Све и да је легитиман, правно ваљано на снагу је ступио данима након што је предсједник Додик потписао указе због којих му је пресуђено, а ретроактивност је забрањена Европском конвенцијом која је на снази дуже од седам деценија.
- Очекујем да ће Уставни суд БиХ у пуној мјери поштовати Устав БиХ, законе БиХ и своју досадашњу праксу у сличним предметима када је одлучивао - каже Златко Кнежевић, бивши предсједник Уставног суда БиХ и члан Венецијанске комисије Савјета Европе.
Одлучивао је већ Уставни суд - да закон са нивоа БиХ не може дерогирати Устав ентитета чију је усклађеност са уставним системом БиХ потврдила Венецијанска комисија. А према Уставу Републике Српске потпис указа обавеза је, а не жеља предсједника. Уз то предметне законе за које је указе потписао предсједник Додик, индивидуа Шмит је "ставио ван снаге", па је Додиков учинак по питању важења тих закона правно нерелевантан. Истовремено оспорени закони никад нису примијењени, што значи да евентуална штета као услов сваке инкриминисане радње, никада није настала.
- Ако има права, онда је то јасно да појединац не може својом одлуком да мијења законе, Устав и Кривични закон - истиче Горан Селак, министар правде Српске.
Адвокат Горан Петронијевић каже да ће Уставни суд БиХ, уколико буде одлучивао по Уставу, укинути пресуду Додику, а промијењене политичке околности дају наду да би до тога могло да дође.
Између осталог и због вишеструког кршења Закона о кривичном поступку током судског процеса. Од хокејашких замјена "непослушних" судија "послушним", неувођења доказа у поступак на које се у оптужници позивало Тужилаштво, а у пресуди суд, па до судијске опструкције захтјева да се у судници саслуша и Шмит и утврди његов легитимитет.
- У моменту кад право постане немоћно, а политика доведе до тога да је право немоћно, онда се политика мора неминовно умијешати да ријеши то право, иначе настаје хаос и то се заиста и десило - каже адвокат Владо Адамовић.
А да ли ће тај хаос да заустави крњи Уставни суд или ће наставити странпутицом нижерангираних носилаца правосудних функција? Ако уважи апелацију, властите одлуке мораће да ресетују и друге у процес укључене институције, попут Централне изборне комисије. У супротном, оспорена пресуда стићи ће до Стразбура гдје би међународне судије могле да свједоче кршењу основних људских права у БиХ.