Сорека: ЕУ се припрема за пријем нових чланица; Извјештај за БиХ смјерница за пролазак кроз циљ
Колумну преносимо у цијелости:
Проширење Уније је реална могућност у наредним годинама. Његова хитност, уважавајући геополитичке промјене и осигурање мира и стабилности на европском континенту, чини проширење једним од највећих приоритета Европске уније. Потврда тога су и недавне посјете БиХ предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, предсједника Европског савјета Антониа Коште, високе представнице и потпредсједнице Каје Калас те комесарке за проширење Марте Кос.
У процесу проширења јасно постоје они који су отишли најдаље. Црна Гора је поставила циљ да оконча преговоре о приступању до краја 2026. године, Албанија за крај 2027. године. Босна и Херцеговина, упркос огромном потенцијалу ове земље, још увијек није формално започела процес приступних преговора.
У Извјештају о Босни и Херцеговини, објављеном јуче у оквиру Пакета о проширењу, наводе се одређени позитивни кораци, укључујући усвајање закона о заштити података и граничној контроли, као и потписивање статусног споразума са Фронтексом, што је резултирало ангажманом више од стотину службеника Фронтексовог Сталног корпуса у Босни и Херцеговини у циљу пружања подршке Граничној полицији БиХ. Међутим, цјелокупна слика за 2025. годину истиче недостатак напретка. Извјештај би требао послужити као суштински водич који може помоћи Босни и Херцеговини да надокнади изгубљено вријеме. Постоје одређене назнаке да би у предстојећем периоду Босна и Херцеговина могла усвојити Закон о ВСТС-у БиХ и Закон о судовима, те именовати главног преговарача и преговарачки тим, чиме би се створиле претпоставке за одржавање прве Међувладине конференције и отварање приступних преговора.
Како је јуче истакла висока представница и потпредсједница Калас приликом представљања пакета о проширењу, приступање Европској унији остаје правичан и изазован процес, темељен на оствареним резултатима. Закон о ВСТС-у БиХ и Закон о судовима мораће бити усвојени у цијелости у складу са европским стандардима, првенствено у складу с препорукама Венецијанске комисије и препорукама Европске комисије.
Када је ријеч о именовању главног преговарача и преговарачког тима, као и код свих других земаља у приступним преговорима, ту одлуку доноси Босна и Херцеговина у складу с Уставом и релевантним прописима. За ЕУ је најважније да Босна и Херцеговина има поузданог саговорника с Европском комисијом. Да би се то постигло, главни преговарач и преговарачки тим морају моћи наступати једним гласом, у име цијеле земље, те бити оперативни, тј. имати ресурсе, капацитете и знање за ефикасно вођење преговора Босне и Херцеговине с ЕУ.
Прва Међувладина конференција би се могла организовати до краја 2025. године, под условом да се испуне сви услови. Желимо избјећи ситуацију у којој институције у Босни и Херцеговини губе вријеме и током 2026. године, управо у тренутку када друге земље у регији користе своје вријеме продуктивно како би направиле завршне кораке ка пуноправном чланству.
Босна и Херцеговина има сложено уређење које изискује координацију и усклађивање обично супротстављених политичких ставова. Посљедично, доношење одлука често траје дуже. Уз осигуравање да уређење омогућава дискусије из различитих перспектива и изналажење компромисних рјешења, кључно је и да Босна и Херцеговина има функционалније демократске институције које могу једноставније доносити одлуке.
Један од разлога због којих желимо што прије формално покренути процес приступних преговора – осим што је то корак напријед ка пуноправном чланству – јесте и сама чињеница да преговори представљају прилику да се на свеобухватан и структурисан начин разговара о уређењу Босне и Херцеговине, уз снажнију подршку шире експертизе која постоји у оквиру Европске комисије. Оквир приступних преговора, са својом методологијом кластера и поглавља, нуди најбољи начин за подршку земљи у успостављању функционалнијих демократских институција које јој омогућавају да успије и заузме своје мјесто у Европској унији.
Усаглашавањем Реформске агенде за План раста у септембру, власти Босне и Херцеговине су још једном показале да је, када постоји политичка воља, могуће да земља постигне усаглашена, консензусна рјешења у којима су сви на добитку и која доносе користи свима који живе у овој земљи. Преостало је тек неколико корака до формалног покретања приступних преговора који би требали имати трансформативни учинак на функционисање институција Босне и Херцеговине. Сада је вријеме да се ти кораци направе.