Правни експерти: Одлука крњег Уставног суда БиХ имаће несагледиве посљедице (ВИДЕО)
Немају дилему да је јучерашња одлука бошњачко-хрватских и страних судија политичка, никако правна.
Упозоравају да се покушава успоставити образац да закони с нивоа БиХ буду надређени Уставу Републике Српске, што је велика опасност.
Најављују наставак правне борбе пред Европским судом за људска прва у Стразбуру.
Формално Уставни суд БиХ, а суштински Уставни суд Федерације са троје страних судија, дио је пројекта да се Милорад Додик уклони из политичког живота. Стога, показало се као исправно то што Република Српска није именовала судије, јер би свакако били прегласани и непотребно дали легитимитет правно проблематичној одлуци крњег Суда.
- Без српских чланова Уставног суда, без судија који представљају Републику Српску, Уставни суд нема мандат да одлучује о оваквим стварима - јасан је Додиков правни савјетник Горан Петронијевић.
Одбијајући захтјев да привремено суспендују пресуду неуставног Суда БиХ против предсједника Републике Српске, бошњачко-хрватске и стране судије игнорисале су шест кривично-правних елемената из апелације који се тичу начела законитости и поштеног суђења. Мада га адвокати Милорада Додика ниједном нису поменули, у саопштењу крњег Уставног суда само је Кристијан Шмит у фокусу.
- То је та једна опсједнутост високим представником, то је једна потреба туторства, али та опсједнутост има своје разлоге. Преко њих се постиже централизација, руши се федерална држава и апсолутно нарушава Устав БиХ - каже адвокат предсједника Додика Горан Бубић.
Правници упозоравају да пресуда крњег Уставног суда успоставља опасан преседан да закони с нивоа БиХ, све и да их је доносила Парламентарна скупштина а није, него је измјене Кривичног закона наметнуо Шмит, буду надређени ентитетском, у конкретном случају, Уставу Републике Српске. Бивши судија Златко Кнежевић подсјећа да се Уставни суд у предмету "Љубић" јасно одредио по том питању.
- У том предмету, Уставни суд јасно је рекао да закон на нивоу БиХ не може да дерогира Устав ентитета, ни Федерације ни Републике Српске. Сада смо дошли у ситуацију да је тај став или пракса промијењена, дошли смо у ституацију да закон на ниову БиХ дерогира одредбе Устава Републике Српске. То је кључни проблем за БиХ - истиче Кнежевић.
Бубић додаје да се сада "наметнутим законом удара на Устав ентитета, супротно самој пракси Устава БиХ".
Пошто су исцрпљени сви правни механизми у БиХ, нема препрека да се одбрана Милорада Додика обрати Европском суду за људска права. Заправо то је добра прилика да се интернационализује узурпаторско понашање Шмита и демонтирају фантомска бонска овлаштења.
- Мислим да ће Европски суд за људска права у Стразбуру удовољити апликацији из простог разлога што у 21. вијеку не постоји земља која се сматра демократском да неки појединац политичком вољом доноси законе и да неко кривично одговара - истиче адвокат Миљкан Пуцар.
Од дана правоснажности одлуке крњег Уставног суда, која још није написана, тече рок од четири мјесеца за обраћање Европском суду за људска права. Могуће је поднијети захтјев за привремену мјеру, мејлом или факсом, коју дежурни судија рјешава у року од седам дана. Одлучивање о меритуму пресуде крњег Уставног суда с обзиром на досадашњу праксу суда у Стразбуру, може се очекивати тек за двије године.
- Ми ћемо гледати да се та апликација поднесе што прије, немамо разлога да чекамо. Одлука суда у Стразбуру може бити да су повријеђена права апликанта и у том случају долази до новчаног кажњавања и опомене државе чији су органи поступили на начин да су довели до кршења људских права апликанта која су загарнатована и међународним и домаћим прописма - каже Петронијевић.
Прогон Милорада Додика почео је оног тренутка када се са руководством Републике Српске успротивио отимању имовине преко одлука крњег Уставног суда. Услиједила је одмазда. Кристијан Шмит намеће измјене Кривичног закона, а неуставно Тужилаштво и Суд покрећу срамни судски процес у Сарајеву који ће своје финале имати у Стразбуру, а тамо је све могуће, чак и правда за Србе.