Послије мјесец дана санкција НИС-у: Снабдијевање стабилно, рјешење на чекању
Рафинерија Нафтне индустрије Србије у Панчеву има залиха сирове нафте за прераду до 25. новембра. Значајно су искоришћене и могућности увоза готових деривата друмским и жељезничким цистернама и ријечним баржама, преноси РТ Балкан.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, објашњава да у формули коју држава израчунава сваке недјеље за максималне цијене, поред котацијских и берзанских промјена и курса долара, постоји ставка која се зове утицај зависних трошкова увоза и стављање деривата на тржиште.
- Што је већи удио увезених деривата, ти трошкови расту - наводи Мићовић.
Ситуацију додатно погоршавају смањене количине деривата из Мађарске, због пожара у МОЛ-овој рафинерији, а од ове седмице и забрана извоза дизела, мазута и млазног горива из Бугарске. Званична Софија привремено је забранила извоз како би заштитила домаће тржиште од америчких санкција које погађају једину њихову рафинерију, која је у већинском власништву "Лукоила".
Иван Бенев, директор ланца бензинских станица у Бугарској, изјавио је да потрошња горива у Бугарској, више од 60 одсто долази од "Лукоила".
- Нема начина да се то покрије. Немамо такав капацитет складиштења, нити такве могућности - истиче Бенев.
Директор Србијагаса Душан Бајатовић, не износећи детаље, поручује да је у току рјешавање проблема НИС-а и да Србија неће остати без гаса.
- Нисам овлашћен да говорим, али пошто сам често био позиван у медијима, овако да вам кажем – нема никакве гасне кризе, нити ће је бити. Биће довољно гаса и за домаћинство, ту цијену нећемо мијењати, биће довољно гаса за индустрију. Они који желе да инвестирају у Србији, не треба да сумњају у то. Поновићу још једном, неће бити никакве кризе у Србији – ни гасне, ни нафтне, ни електричне. Жао ми је што не могу да кажем више детаља, то ми нећете замијерити - наводи Бајатовић.
Европска унија је већ потврдила да од јануара постепено уводи и забрану за руски гас и то прво течни. Рачуна на веће испоруке из Америке, Норвешке, Азербејџана, Катара и Алжира.
Међутим, Катар, који већ покрива до 14 процената европских потреба, упозорава Брисел да директива ЕУ која од компанија захтијева поштовање еколошких прописа и људских права може зауставити те испоруке.
Сад Шерида ел Каби, министар енергетике Катара тврди да сигурно неће испоручивати течни гас Европи ако "Европа заиста не размотри како може да ублажи или откаже Директиву о корпоративној одрживости".
- И ако настави са увођењем казне од пет одсто од укупног нашег промета енергената. То смо веома јасно најавили у неколико наврата - каже Ел Каби.
Оно што је извјесно, геополитичка ситуација намеће не само нове путеве снабдијевања енергијом и енергентима већ подиже неизвјесност испорука, посебно за европске потрошаче који зависе од увоза, пише РТС.
Санкције САД НИС-у ступиле су на снагу 9. октобра.