Хоће ли отварање слободне бесцаринске зоне у Бијељини бити предмет политичке утакмице? (ВИДЕО)
Питање је отворио министар привреде и предузетништва Републике Српске Војин Митровић на чијем је столу захтјев за сагласност Градске управе у Бијељини о оправданости одређивања дијела царинске територије као слободне зоне.
Јавна управа требало би да буде у служби грађана и њихових интереса, а када је у питању интерес капитала, границе не постоје или су оне тек лака препрека. Зато и постоје слободне бесцаринске зоне за коју су заинтерсовани сви извозно оријентисани привредници, па и у Бијељини, као граничном подручју.
- Суштина слободних зона јесте да можете да увезете све без плаћања и царина и ПДВ-а, све шо се троши у слободној зони ослобођено је ПДВ-а, унутар зоне. Тренутно је одлуком Скупштине града Бијељина обухваћено 85 хектара за слободну зону - наводи Зоран Малетић, директор Подручне привредне коморе Бијељина.
Елаборатом о слободној зони предвиђено је да она обухвати постојеће Пословне зоне 2, 3 и 4, а интерес за пословање у оквиру слободне бесцаринске зоне виде у привредним друштвима Пасс и Сеп.
- За Пасс је то непроцјењиво, невјероватно добро и корисно - каже генерални директор овог предузећа Радо Малетић.
Међутим, лоша сарадња локалне са републичком влашћу смета привредницима.
- Све то иде споро, проблем је однос града и државе, а никада то нећу разумјет, гдје год се политика мијеша све се успори - каже Малетић.
Министартво привреде и предузетништва иницирало је активности у вези са слободним зонама у свим општинама и градовима Српске, али су у Бијељини наишли на затворена врата.
- Имали смо проблем у Бијељини, моји сарадниц су покушали добити Бијељину, па не могу добити, на крају су добили и када су дошли нису били примљени. Е то је тај однос Бијељине према републичкој власти када критикују да Бијељина неће ништа да улаже, неће да помогне, али оно што грађани не знају, а то је чињеница и то је стварност, да Град Бијељина ни један пројекат није аплицирао према Влади - каже Митровић.
Процедура до одлуке Савјета министара, односно Министарства спољне трговине и економских односа о одређивању дијела царинског подручја БиХ као слободне зоне подразумијева и сагласност ресорног министартва, а након одлуке локалне скупштине. То је у Бијељини и учињено 5. септембра, након чега је из локалне управе 3. октобра, упућен захтјев у кабинет министра Митровића.
- Достављен је захтјев и ми смо тражили, моји службеници су тражили допуну како би тај предмет могао ићи даље у процедуру. Очекујемо допуну и то је први корак - каже Митровић.
Допуна је, како сазнајемо, стигла у кабинет 30. октобра, а Град Бијељина је овога пута прихватио састанак са представницима Министарства заказан за 13. новембар.
У Градској управи нисмо добили саговорника о овој теми, али се очекује да интерес привреде и грађана надвлада уске политичке интересе.