Страни радници не заобилазе БиХ - у ФБиХ их је више од 5.000, у Српској 2.000 (ВИДЕО)
По рођењу Индијац, тренутно – Бањалучанин. Ово је Хармонид Синг. Има 24 године, ради као помоћни радник у једној бањалучкој фирми и каже – задовољан је.
- Плата је овдје добра, боља него у Индији, тамо је била мала. Тако да сам дошао овдје, јер са чуо да су у Европи веће плате него у Индији - каже Синг.
Он је један од радника који су прешли пола свијета да би боље сутра потражили у Босни и Херцеговини. Све је, каже, добро, али му недостају родитељи.
- Чујем се се с њима сваки дан, ујутро и увече - прича овај млади Индијац.
Потреба за увозом радне снаге, кажу послодавци, сваке године расте. Са њом и квота радних дозвола која се од 2020. године готово упетостручила. Наиме, прије пет година БиХ је примала 1.560 страних радника. Ове године 7.229. Од тог броја, на Српску ове године отпада 2.000 радних дозвола.
Саша Аћић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, каже да ће потреба расти, а највећи проблем тренутно је процедура.
- Ми смо у позицији да морамо ангажовати људе из иностранства, а с друге стране имамо врло отежане процедуре које трају два до три мјесеца - твдри Аћић.
Највећа препрека тренутно је управо у Индији, гдје особље амбасаде нема довољно запослених и обучених, па се мјесецима чека долазак 130 нових радника. Удио страних радника у БиХ, кажу у Савезу синдиката, тренутно је око 0,7 одсто и ријеч је углавном о неквалификованим радницима.
Завод за запошљавање њихов долазак одобри тек ако на списку незапослених нема профила које послодавци траже. Заблуда је, слажу се сви актери, да страни радници коштају мање и имају мања права. Трошкове њиховог доласка сноси послодавац, а раде под истим условима као домаћи радници.
- Све раднике који дођу из иностранства, послодавци су дужни да пријаве кроз систем Пореске управе и и да испуне све обевезе према њима као и према домаћим радницима - истиче Свјетлана Пржуљ, замјеник директора Завода за запошљавање Републике Српске.
Према подацима Евростата, у прошлој години највише страних радника било је ангажовано у Пољској, а потом Шпанији. Нама најближе, а њима занимљиво тржиште је Хрватска, која је са готово 86.000 страних радника прошле године држала трећу позицију у Европи.