У календару државних обиљежавања од сљедеће године "Бљесак" и битка на Паштрику (ВИДЕО)
Било је потребно 30 година да се у званични државни календар обиљежавања значајних датума у Србији уврсти и Дан сјећања на Србе страдале у злочиначкој акцији "Бљесак". Годишњица страдања Срба у акцији "Олуја" обиљежава се од 2015. године, а за прогнане Крајишнике веома је важно што ће се убудуће подсјећати и на српска страдања у "Бљеску".
- Заиста нам много значи зато што у задњих пар година се мало више прича о српском страдању и то веома значи породицама, поготово што је и та акција уврштена у датуме обиљежавања јер заиста заслужује - истакла је Драгана Ђукић, предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза".
Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра "Веритас", каже да су цте двије акције синоним за етичкјо чишћење Срба из Хрватске.
- По мени је добро да се обиљежава и та акција под кодним називом "Бљесак", већ сам споменуо да су то двије акције које – то су завршне операције етничког чишћења Срба - нагласио је Штрбац.
Првог маја 1995. године хрватске снаге протјерале су из западне Славоније више од 15.000 Срба, а убијене су или нестале 283 особе. Њихове судбине и трагедије, до сада скрајнуте, добиће пажњу јавности.
- Приближимо људима у Србији шта је то што су они преживели на својим вјековним огњиштима. "Бљесак" ће први пут 1. маја бити обиљежен као дио државних церемонија и као датум у државном програму - нагласила је Милица Ђурђевић Стаменковски, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије.
Страдање и прогон Срба у Бљеску у живом је сјећању савременика, избјеглице нису ријешиле своје проблеме, а у Хрватској негативна пропаганда према Србима не јењава, кажу историчари.
- Српске жртве заслужују минимум поштовање, не само у Србији, него и од сусједа, а посебно од оних који промовишу европске вриједности - прича историчар Момчило Павловић.
Из страдања Срба кроз историју треба извући поуке и истину о прошлости пренијети новим генерацијама.
- Изузетно битно да пренесемо то знање, да једноставно упознамо нашу дјецу са обимом страдања, са начином - зашто смо ми прије свега страдали и од кога смо страдали, не да бисмо стварали мржњу, већ да бисмо, кажем, усадили знање, да бисмо освјестили најмлађе генерације, да би поштовали свој народ, своју државу - поручио је Бојан Арбутина, директор Музеја жртава геноцида.
У календару државних обиљежавања од наредне године наћи ће се и други историјски датуми који су дубоко утиснути у колективно сјећање српског народа, међу њима и годишњице битке на Паштрику, Маричке битке и операције "Ваздушни мост".