Симић: Украјински сукоб ушао у четврту годину без назнака да ће доћи до прекида

О војној ситуацији, политичким посљедицама и ставовима великих сила у овом сукобу, у Јутарњем програму говорио је новинар и репортер Данијел Симић, који је изнио своје виђење тренутних дешавања и односа снага на фронту.

Симић је подсјетио да се рат води већ 1.357. дан и да су наведена мјеста битна за овај сукоб, те да је кључна карактеристика рата да читав Запад, на челу са Трумпом, навија за примирје на некој линији разграничења која би била нека будућа граница, док руска страна не жели да обустави ратну машину, јер су се већ опекли на то у фебруару 2022. године.

- Тада се украјинска делегација начелно сложила са руским условима, да би касније Зеленском била послата порука да не потписује мир са Русијом, већ да настави рат - подсјетио је Симић.

Подсјећа да су Херсонска, Запорошка и Луганска област су, што се тиче Русије, сада дио Русије, а преговори о руским границама се не воде јер је то кривично дјело.

- Основни услов је да се оружане снаге Украјине повуку до граница ових области. Ти су градови 2022. године изгледали веома далеко, међутим, неки од њих су већ заузети. У Доњецкој области остали су Славјанск и Краматорск - то су велики градови, и сигурно је да то неће ићи лако. Али ово је рат великих бројева од самог почетка сукоба. Онај ко има бољу логистику, више људства и наоружања, тај ће добити овај сукоб. Како сада ствари стоје, Запад и остали гурају људе под контролом Кијева у клаоницу за неку борбу о владавини права и Европи - сматра Симић.

Истиче да се од Украјине прави нека врста колоније за искориштавање природних ресурса и јефтине радне снаге.

- Треба нагласити да сам тада говорио да је Русија у стању да води рат још двије до три године, и то је тренутно једино што би могло да преокрене ток догађаја. У фебруару ће бити четири године како сукоб траје, и могуће је да ће овај рат трајати и пет година. Имали смо ситуацију да је једина озбиљна промјена на свјетској политичкој сцени Доналд Трумп, који тражи максималне територијалне уступке, а америчка администрација се слаже да је једино реално рјешење да Украјина направи територијалне уступке Русији - каже Симић.

Додаје да што се тиче Доналда Трампа, вјерује да би он пристао да се сукоб заврши на такав начин.

- Што се тиче Европе - Орбан, Фицо и Бабиш, њихове земље граниче са Украјином и они најбоље осјећају тежину коју рат доноси. Пољска је почела војну обуку од основаца у школама до резервиста, и наручила је милијарде долара вриједну војну технику из Јужне Кореје и САД-а. Они су једни од најратоборнијих у европском табору. Нјихов предсједник не даје запаљиве изјаве као Лондон, Париз или Берлин, али оштро гледају на нека питања - истиче Симић.

Када је у питању рат Русије и Украјине, Симић сматра да нема основних услова за преговоре.

- Запад очекује да ли ће доћи до неке привредне или унутрашње политичке кризе у Русији, што би убрзало жељу Владимира Путина да заустави ратни сукоб на садашњим линијама. Али ако сада зауставе рат, може им се десити исто што и 2022. године, што им не иде у прилог. Како ће Руси сада покушавати да ријеше питање преосталих територија, минимални циљ им је да преузму Донбас, а шта ће касније бити са Запорожјем и Херсоном - то је озбиљније питање. У овом случају, видјећемо како ће се ствари развијати - каже Симић.

Наглашава да народу на овом простору није драго што гину Руси и Украјинци, те упоредио ту ситуацију са нашим народима.

- Нама није драго да гину ни једни ни други. Имамо ситуацију сличну оној између Србије и Црне Горе; Црна Гора је, како волимо рећи, "непокорена српска држава". Сада имамо власт у Црној Гори која је антисрпска и дјелује помало шизофрено. Слична ствар се десила у Украјини, па имамо ситуацију као да, на примјер, Србија нападне Црну Гору због излаза на море, и рат се растегне на четири године, гдје брат убија брата - каже Симић.