На данашњи дан рођен Стеван Мокрањац - један од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца реалиста
Рођен у Сенти 1855 године, остао је рано без родитеља, па га је ујак Јован Ђорђевић, знаменити књижевник, аутор текста химне "Боже правде" оснивач и први управник Народног позоришта у Београду, довео у престоницу, гдје је завршио гимназију и студије историје на Великој школи.
Мало се зна да је из исте породице и његов сестрић чувени архитекта Александар Дероко. Као професор службовао је у Пироту, Нишу и Београду, предајући многе предмете – од историје и књижевности до краснописа и географије. Био је добровољац у ослободилачким ратовима Србије 1876-1878. године, чиме је показао и своју родољубиву страну.
Сремац је књижевни рад започео касно - тек у тридесет трећој години - али је својим дјелима заузео трајно мјесто у српској књижевности.
Његове приповјетке и романи, неки екранизовани, попут "Ивкове славе", "Попа Ћире и попа Спире", "Зоне Замфирове", "Вукадина" и сатире "Лимунација на селу", донијели су ведрину, хумор и живописну слику српског провинцијског живота. У књизи "Из књига староставних" оживио је јунаке из прошлости и показао дубоку везу са националном историјом.
Познат као "писац са биљежницом", Сремац је био вјеран посматрач свакодневице, заљубљеник у народ, кафану и живот малих људи. У литератури је слиједио традицију Јакова Игњатовића, а посебно је цијенио Гогоља, Сервантеса, Филдинга и Дикенса. Сматран је једним од најобразованијих српских писаца свог времена.
У приватном животу остао је нежења, иако омиљен међу дамама. Његова неостварена љубав из младости, као и дух боемије који је неговао у београдским кафанама "Коларац", "Руски цар" и "Три шешира", дио су легенде о њему. Био је познат по бритком духу, елеганцији и шарму који су га чинили омиљеним професором и саговорником.
Обиљежавајући 170 година од рођења Стевана Сремца, сјећамо се писца који је духовито и топло осликавао српски живот, оставивши нам дјела која и данас с љубављу читамо и у њима препознајемо дух нашег народа.