latinica  ћирилица
11/11/2025 |  16:43 | Аутор: СРНА

Випотник: Одговорност - кључ за баланс између развоја и здраве животне средине

Кључ успостављања баланса између развоја и здраве животне средине је у друштвеној, институционалној и појединачној одговорности, поручио је министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник.
Бојан Випотник - Фото: Уступљена фотографија
Бојан ВипотникФото: Уступљена фотографија

Випотник је рекао Срни да је потреба за стварањем баланса између заштите животне средине и развоја у привредном, технолошком, инфраструктурном, научном и социјалном смислу приоритет који се мора рјешавати системски, кроз законодавни оквир и координисане активности.

Он је подсјетио да је Министарство у протекле три године интензивирало сарадњу са академском заједницом, управо ради остваривања циљева одрживог развоја.

- Имамо добар законодавни оквир који се постепено усклађује са политикама и европском правном праксом - појаснио је Випотник који је данас у Бањалуци учествовао на панел дискусији у оквиру конференције "Одрживост, регулатива и бизнис потенцијал на западном Балкану".

Он је додао да се кроз пројектне активности и у погледу законодавства подстиче што снажније кориштење обновљивих извора енергије и подизање мјера енергетске ефикасности у јавним и стамбено-пословним објектима.

Према његовим ријечима, Република Српска је у своје стратешке документе у области заштите животне средине уградила темељне принципе такозване зелене агенде, односно планове за унапређење ефикасног кориштења ресурса преласком на циркуларну привреду, заустављање климатских промјена и смањење загађења у различитим привредним секторима.

Он је указао на то да застарјеле технологије које се користе у индустрији и недостатак финансијских средстава знатно успоравају реализацију циљева зелене агенде.

Укупни трошкови за заштиту животне средине на територији цијеле БиХ прошле године су износили 0,6 одсто бруто домаћег производа, а истовремено, према доступним подацима, Србија у просјеку издваја 0,8 БДП-а, Хрватска 2,3 одсто БДП-а, Словенија 1,4 одсто, Црна Гора 0,9 одсто укупних средстава буџета државе, а Сјеверна Македонија 1,7 одсто.

- Још поразније је што и од ових минималних средстава у БиХ око 80 одсто иде у текућу потрошњу, а само 20 одсто у инвестиције за заштиту животне средине. То су јасни сигнали да морамо нешто мијењати, да морамо направити дисперзију одговорности када је ријеч о животној средини, али и финансирању њене заштите - оцијенио је Випотник.

Према његовим ријечима, како би се убрзао пут ка одрживијем енергетском систему, свако од нас може почети да мијења навике, да провјери гдје се губи топлота и ријеши проблем.

- Једно од брзих рјешења је увођење мјерења и праћење потрошње енергије. Ако бисмо сви од сутра заиста почели ту праксу, побољшања би се убрзо осјетила. Мијењајмо навике, будимо одговорнији према енергији, а самим тим и према животној средини -  поручио је Випотник.