Ђурић: Србија и Српска готово органски повезане
- Односе Србије са БиХ краси и Споразум о специјалним паралелним везама којима су Србија и Република Српска пупчаном врпцом и готово органски повезане. То вуче своје коријене још у вријеме Дејтонског споразума, али Србија ни једног јединог тренутка није затварала своја врата за најбоље могуће односе са Сарајевом - рекао је Ђурић на првом "Јуроњуз Адрија самиту" у Београду.
Говорећи на панелу "Регион између Истока и Запада", Ђурић је рекао да ће се Србија у наредном периоду трудити да и у том сегменту тражи додатне искораке.
- Вјерујем да ми у региону морамо да третирамо једни друге искључиво као најбоље могуће пријатеље, како у билатералним односима, тако и у односу према Бриселу, Вашингтону, па и неким другим престоницама - рекао је Ђурић.
Ђурић је рекао да од добросусједских односа у великој мјери зависи стабилност цијелог региона, који треба отворити за слободан проток људи, капитала, робе, услуга, али и наћи начин да се о осјетљивим периодима прошлости разговара конструктивно, као што је историјско помирење Срба и Мађара, али и да земље региона треба да лобирају једне за друге по питању европских интеграција.
Што се тиче Косова и Метохије, Ђурић је рекао да је корисно што су САД укључене у рад на нормализацији прилика Београда и Приштине, те напоменуо да је амерички предсједник Доналд Трамп уочио економију као начин за превазилажење проблема.
Он је указао на вишегодишњу кампању притисака на Србе на Косову и Метохији, који су искључени чак и физички из готово 100 институција важних за њихов опстанак на Космету, као и да им се стално смањују људска и свака друга права.
Ђурић је рекао да је потребно веће ангажовање Брисела у спровођењу Бриселског споразума, односно формирању Заједнице српских општина, те додао да власти у Приштини нису оријентисане ка дијалогу са Београдом, да спроводе једностране потезе, али да је Трампова админстрација дала сигнал да су једнострани потези неприхватљиви.
Што се тиче енергетске ситуације у Србији, Ђурић је рекао да снабдијевање енергентима неће бити доведено у питање, да Србија ради на томе да диверзификује и развија алтернативне изворе снабдијевања енергентима, те да је сјајна вијест за цијели регион изузеће за Мађарску од САД за снабдијевање нафтом, јер то додатно стабилизује енергетско тржиште у региону.
Заједно са Ђурићем, на овом панелу су учествовали и амбасадори БиХ у Србији Александар Врањеш, Мађарске Јожеф Мађар и Црне Горе Небојша Ђоковић.
Мађарски амбасадор је рекао да је недавни сусрет мађарског премијера Виктора Орбана и Трампа од историјског и стратешког значаја, посебно због договора да нема санкција за Мађарску за класичне енергенте.
- Идемо у свемирски програм са Американцима, отворићемо базу у свемиру која ће бити мађарска и америчка. Идемо у нове технологије и желимо да сарадња Мађарске и САД иде напријед, што ће имати утицај и на цијели регион - истакао је Мађар, који је навео да је сарадња Мађарске и Србије у свим областима примјер за све.
Ђоковић је рекао да би Црна Гора могла да постане чланица ЕУ 2028. или 2029. године и да је ускладила своју спољну политику са ЕУ, те поручио да у региону треба смањити тензије и реторику да се не кваре односи који су изузетно добри.
Први "Јуроњуз Адрија самиту" у Палати Србија окупио је регионалне лидере из политике, бизниса и медија, као и представнике међународне заједнице.