Анђелковић: Добри односи са Вашингтоном и Москвом - шанса за ревитализовање Дејтона
Анђелковић је, поводом предстојеће тридесетогодишњице од постизања договора о Дејтонском споразму, истакао да Република Српска и Трампова администрација имају исте противнике, анационалне евроатлантисте од Америке до Европе.
Он је навео да Трамп мора да води политику континуитета и не може драстично да се одвоји од досадашње америчке политике, али у многим питањима не инсистира више на чему и евроатлантисти.
Према његовим ријечима, тај јаз између Трампа и великог дијела америчких и европских елита, даје наду српском народу да како-тако ријеши своје национално питање, односно заштити Републику Српску.
- Трамп нема интерес за рушење Републике Српске и врло је мудро што је Бањалука наступила тако да настоји да нађе заједнички језик са Трамповом администрацијом, паралелно чувајући добре односе са Москвом, јер ту је шанса да ревитализујемо Дејтон или бар да спречимо даље ударе на Републику Српску и покушаје антиуставне централизације - указао је Анђелковић.
Он је навео да су Сарајево и његови евроатлантски заштитници очигледно прије 30 година форматирали Дејтонски спопразум као покушај преваре Срба.
- Србе нису могли војно да поразе, нису могли да наметну централизовану, унитарну БиХ под хегемонијом Сарајева и онда оно што нису могли оружјем да постигну пробали су преваром – да наметну мировни споразум, који је за нас прихватљив, а онда да га у наредном периоду модификују док не доведу ствари до онога што су били ратни циљеви Сарајева - рекао је Анђелковић за Срну.
Према његовим ријечима, Република Српска се срећом показала као чврст орах, она храбро и досљедно брани принципе Дејтонског споразума.
- У борби оних који руше Дејтон и Републике Српске, која га брани, ипак је сачуван већи део Дејтона, ма колико ми претрпели извесну штету и колико изворни Дејтон више не функционише, али битно је да он на папиру и даље постоји и то је оријентир за који се треба борити и на чему морамо да инсистирамо и у будућности - оцијенио је Анђелковић.
Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, договорен је 21. новембра 1995. године у ваздухопловној бази "Рајт-Патерсон" код Дејтона у америчкој држави Охајо, а званично потписан 14. децембра те године у Паризу.
Дејтонским споразумом је БиХ дефинисана као субјект који је састављен од два ентитета и три конститутивна народа, а његовим Анексом четири уставна структура БиХ и надлежности како на нивоу БиХ тако и на нивоу ентитета.
У годинама након потписивања Дејтонског споразума, под притиском ОГР-а и Уставног суда БиХ, Републици Српској одузето је више од 80 надлежности, које су пренесене на ниво БиХ.