У Бањалуци отворена изложба поводом обиљежавања 50 година од смрти Иве Андрића
Поставка, ослоњена на богат избор архивске грађе, рукописа и пратеће документације, представља резултат темељног стручног рада више аутора.
Изложба је постављена како би се публици приближили мање познати аспекти Андрићевог опуса и биографије.
Директор Државног архива Србије Мирослав Перишић изјавио је да је изложба један од заједничких пројеката два аргхива, те је додао да је прије овог објављено друго издање Каталога културе Срба у Сарајеву 1468-1941.
Он је најавио и нове заједничке пројекте два архива у наредних неколико мјесеци.
Министар културе Србије Никола Селаковић нагласио је да је Андрић подигао споменик српском народу и његовој култури кроз своју књижевност и дјело, а нарочито историји српској народа западно од Дрине.
- Колико је тај споменик велики довољно говори и чињеница да је у предвечерје грађанског рата у БиХ међу првима порушењн споменик Иви Андрићу управо у Вишеграду који је он прославио на свим меридијанима - истакао је Селаковић, на отварању изложбе у Културном центру "Бански двор".
Селаковић је указао да изложба не говори само о Андрићевој књижевничкој већ и веома богатој дипломатској каријери.
- Андрић је живио у време када је одлика дипломата било лијепо писање и казивање, па није ни чудо да су многи знамијенити српски књижевници потекли из редова српских, тада југословенских дипломата - Милан Ракић, Јован Дучић, Милош Црњански, Растко Петровић и међу првима Бранислав Нушић - нагласио је Селаковић.
Он је напоменуо да је Андрић припадао групи бесмртних омладинаца који су у организацији "Млада Босна" кренули да мијењају ток историје са западне стране Дрине.
- Мјесец дана након што је изложба отворена у Српској црквеној општини у Трсту, а уз несебичну подршку архива Србије и Српске, сада је и у Бањалуци, пре Београда или било којег другог града у Србији - истакао је Селаковић.
Министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић изјавио је да је изложба резултат дугогодишње успјешне сарадње два архива и представља значајан допринос очувању културне и историјске баштине.
Он је напоменуо да су за припрему ове изложбе обављена су обимна истраживања у бројним архивским и библиотечким установама од Државног архива Србије, Архива Југославије и Архива Републике Српске, преко Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије, до Музеја историје и умјетности града Трста, као и Архива и Библиотеке Српске православне црквене општине у том италијанском граду.
Голубовић је навео да истраживања и документи представљени на овој изложби указују на значајну улогу књижевника-дипломата у југословенској дипломатији између два свјетска рата.
- Међу најзначајнијим су, без сумње, Милан Ракић, Јован Дучић и Иво Андрић. Милан Ракић се из дипломатије повукао по сопственој жељи, Јован Дучић ју је напустио послије слома Краљевине Југославије, а Андрићева каријера је прекинута дан уочи бомбардовања Београда априла мјесеца 1941. године - рекао је Голубовић.