Република Српска издржала најтеже дане и остаје чувар нације и традиције на Балкану (ВИДЕО)
Демократски - чињенично и научно - одговорити против недемократске и ненаучне квази-историје, злонамјерне ревизије и силиштва пропадајућих западних моћника и домицилних унитариста стасалих на идеологији Исламске декларације, који су подривање Дејтонског мировног споразума започели и прије него се мастило потписа стављених на тај међународни уговор, осушило.
У таквом амбијенту међународно потврђена Република Српска пуних 30 година води борбу за свој опстанак, признање и видљивост на свјетској територијалној и политичкој карти.
- Они су покушавали да на територији БиХ створе једну муслиманску државу без Срба међутим они нису проучили да Срби су тврдоглави а нарочито Срби овдје у БиХ то је посебна ствар и неће моћи они срушити Србе на Балкану - рекла је Јелена Гускова академик и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске Федерације.
Први значајан заштитнички искорак направљен је на посљедњој сједници Савјета безбједности Уједињених нација којом је предсједавала Русија, чиме је срушена нада Сарајева и њихових западних инспиратора, да "угасе" Српску. И то сарајевско "безнађе" биће и јаче јер Русија, као гарант, остаје на бранику Споразума. Јаче и интензивније.
- 30 година након склапања Дејстонског споразума управо у нашој дјелатности Руског историјског друштва ова тема добија највећи приоритет она је добила управо укључење у листу наших приоритета и посебну актуелност ова тема добија у модерним условима у условима формирања мултиполарног свијета - каже Руслан Гагкуев, предсједник Управног одбора Руског историјског друштва.
Руско историјско друштво слиједи и Институт за славистику Академије наука. Немају дилему – само уговор из Дејтона а не његова прижељкивана деградирајућа модификација, гарантује суживот у БиХ.
- До битних промјена неће доћи јер у супротном смислу била би ескалација напетости и дошло би до апсолутно непожељних посљедица по БиХ - сматра тон Константин Никифоров директор Института за славистику Руске академије наука.
Дејтонски мировни споразум један је од ријетких међународних уговора који је често мијењан, али не према нормама међународног права. Урушавали су га углавном присилом у демократији непознати "високи представници" уз фантомска такозвана "бонска овлашћења" за које су и сами актери попут Карлоса Вестендорпа својевремено тврдили да су "нелегална". Подршку им је пружао недејтонски Савјет за провођење мира, а по потреби и Уставни суд БиХ, тренутно и неуставни који се од уставобраницоа преобразио у уставорушитеља. У таквом амбијенту од Српске су отимали надлежности и „поклањали“ их заједничким институцијама. Али је изворни дејтонски Устав ипак опстао непромијењен.
- Дакле Устав постоји, на тај Устав су сви дали сагласност на тај формални потписани Устав Анекс 4. на овај паралелни политички Устав не постоји сагласност три конститутивна народа и два ентитета - наводи Марко Шукало докторанд уставног права Правног факултета Универзитета у Београду.
Према дејтонском Уставу, Република Српска и српски народ свој уставни идентитет штите кроз дејтонске норме равноправности ентитета и конститутивних народа, ентитетско гласање у Представничком дому и право на заштиту виталног националног интереса у Дому народа и Предсједништву БиХ. И само на тим нормама будућност БиХ је извјесна. А тродеценијска рушитељска прошлост ревизији подложна. Ревидираће српски и руски историчари и улогу појединих међународних фактора.
- Позабавићемо се и радом Хашког трибунала пошто је дошло вријеме очигледно 30 година послије Дејтонски мировни спораузм да се историографија почне бавити и историјом Хашког трибунала јер је већ сада бјелодано очигледно да тај Трибунал је био створен са специфичним циљевима прије свега да пише историју ратова 90-их и да амнестира неке кривце - каже Драга Мастиловић директор Института историјских наука Универзитета Источно Сарајево.
А кривци и деструктори Дејтонског споразума не посустају! Покушавају да ловећи у мутном у актуелним геополитичким турбуленцијама улове јавна добра Српске и још покоју надлежност попут културе или образовања. И онда редом до потпуне унитаризације.
- Одговор томе јесте да се ми или морамо вратити Дејстон или ћемо ићи у правцу оживљавања дакле наших уставних овлашћења према Уставу од 28. фебруара 1992. године и ићи у правцу стварања Независне Републике Српске, све друго су калкулације - рекао је Витомир Поповић универзитетски професор и члан Академије наука и умјетности Републике Српске.
Западњачко-сарајевским фалсификаторима међународног права и, у покушају Дејтонског мировног споразума, из Пала у којима је и рођена Република Српска, одаслате су више него јасне поруке учењака. Српских и руских са којима су Срби ових простора вијековима спојени историјом. И раздвојени само и искључиво географијом.