Здравству у БиХ више од 400.000 евра - велико интересовање за девет отворених позива

Средства програма ЕУ за здравство доступна су путем директних грантова и путем отворених позива. Европска комисија је одобрила 400 хиљада евра за институције и установе из сектора здравства.

У тим пројектима, финансираних у оквиру инструмента заједничке акције, међу осталим учествују Универзитетско-клинички центри у Бањалуци, Сарајеву, Мостару, Институти за здравство и други.

- С циљем већег привлачења средстава и давања савјетодавне подршке потенцијалним апликантима, Министарство цивилних послова има координирајућу улогу у овом процесу и активно ради на успостави координацијског тијела за програм ЕУ за здравство - изјавила је Ања Грабовац Звијерац, виши стручни сарадник за међународну сарадњу у поменутом министарству.

Координациони Деск у којем су представници из Републике Српске и ФБиХ савјетодавна је подршка потенцијалним апликантима, а то су субјекти из јавног и приватног сектора који дјелују у области здравства у БиХ.

- Посебно нас радује чињеница да и ове године влада јако велико интересовање институција из БиХ за програм ЕУ за здравство. Министарство цивилних послова је већ доставило 25 пријава. Овим путем апелујемо на све потенцијалне да прате отворене позиве које између осталог објављује и Министарство цивилних послова на својој интернет страници - додала је Грабовац Звијерац.

Тренутно је девет отворених позива. Стручњаци за ЕУ фондове истичу да за веће и успјешније учешће у пројектима здравствене установе морају имати на вријеме формиране тимове који ће радити на припреми пројектних пријава.

- Оно што би требало бити фокус наших институција јесте да се на одређен начин прилагодимо томе, нађемо адекватне партнере за склапање таквих партнерских конзорција који ће на тај начин бити и могућност трансфера знања и трансфера опреме и капацитета у БиХ - изјавила је Маријана Галић, експерт за стратешко и развојно планирање и припрему ЕУ пројеката.

Програм је усмјерен на више кључних приоритета, борбу против рака, превенцију заразних и незаразних болести, ментално здравље, педијатријску палијативну његу, побољшање здравствених услуга за грађане.

- Један сегмент је заштита здравља људи. Други сегмент је финансирање јачања капацитета, људских капацитета да одговарају на ванредне ситуације. Оно што је прихватљиво за финансирање јесте дигитализација здравствених услуга и генерално свих активности које се догађају од дијагностике до различитих интервентних активности - истиче Галићева.

Ово је наставак подршке ЕУ која је током пандемије Ковида 19 пружила подршку са више од 20 милиона евра за набавку медицинске опреме, вакцина и опреме хладног ланца за складиштење вакцина и обезбиједила више од 75 милиона евра социо-економском опоравку од посљедица пандемије.