Випотник: Један од кључних фактора забрана "градње без папира"
- Суочавамо се и данас са питањем уклањања посљедица бесправне изградње и легализације бесправно саграђених објеката који је, рекао бих, балкански културолошки феномен, пошто овај проблем готово да не постоји у Европи - изјавио је Випотник Срни.
Он је навео да би финансијски и фискални подстицаји у виду субвенција или пореских олакшица за инвеститоре и грађане који примјењују одрживе технологије као што су соларни панели, зелене фасаде и паметне зграде убрзали доношење и примјену одрживих урбанистичких и грађевинских рјешења.
- Остали, не мање важни фактори који би могли убрзати доношење и примјену таквих рјешења, подразумијевају реформу прописа и инкорпорирање принципа одрживог развоја у шири законодавни оквир - појаснио је Випотник.
Ресорни министар је оцијенио да у већини друштава са продуженим роком транзиције креирање и примјена одрживих урбанистичких и грађевинских рјешења није само техничко и институционално, него и економско и културолошко питање.
Он је указао на то да средства од пројеката које имплементира Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност не могу да задовоље све потребе, те да су потребне интервенције у низ закона који нису у надлежности Министарства.
Напоменуо је да у Републици Српској још не постоје такозвани "зелени фондови", односно јавно-приватни фондови који финансирају пројекте енергетске ефикасности и урбане ревитализације, што је, како каже, модел који би значајно допринио већим улагањима у одрживи развој.
Випотник је подсјетио да је у Српској у процесу измјена и допуна Закона о просторном планирању и грађењу с циљем уклањања административних баријера које успоравају и компликују процес добијања дозвола.
Након тога, додао је, слиједе веће интервенције у законодавни оквир, како би се јасно прописали захтјеви и обавезе у погледу енергетске ефикасности, јасније дефинисао зелени простор, те увеле новине у просторно планирање.
Он је нагласио да се годинама покушава увести е-грађевинска дозвола, али да увијек постоји неко претходно питање које се мора ријешити, а у овом тренутку је то примјена Закона о електронском потпису.
- Слиједе нам обавезе усклађивања са ЕУ стандардима и у овој области, настојимо да користимо искуства земаља у окружењу, првенствено из Србије, како бисмо избјегли грешке и морам рећи да имамо заиста велику подршку колега и помоћ из ресорних министарства из Србије - нагласио је Випотник.
Ресорни министар је рекао да су ове године у законодавство Српске уведени еврокодови за одређене грађевинске материјале и конструкције чија примјена почиње, како би се превазишли стандарди из бивше Југославије.