Колико становника се налази у категорији енергетски сиромашних грађана и како ријешити проблем? (ВИДЕО)
Свако домаћинство са мјесечним издвајањем за енергенте већим од десет одсто прихода, енергетски је сиромашно.
Код нас нема формалне дефиниције појма ни стратегије иако је ефикасно загријавање простора становања изазов за немали број грађана.
Приједлог технолошких, економских и социјалних рјешења о превазилажењу проблема, израдиће тим професора Машинског факултета у Бањалуци у сарадњи са универзитетима из Европске уније у оквиру пројекта "Енповер", трогодишњег научно-истраживачког процеса у вриједности 1,5 милион евра, у оквиру Програма Хоризон Европске уније.
- Наша је намјера да у наредном периоду направимо једну већу анкету која би обухватила три до четири хиљаде узорака на цијелом обухвату територије БиХ, с циљем да када добијемо квантитативне податке, направимо базу података - рекао је Петар Гверо, професор Машинског факултета Универзитета у Бањалуци.
Истраживање би требало да почне прије Нове године.
Подаци ће осим квантитативних укључивати и квалитативне податке у сарадњи са социолозима у оквиру овог пројекта којим координира Машински факултет, а у оквиру ког сарађују универзитети из Белгије, Италије и Холандије и компанија Ситес у Ирској која се бави иновацијама и технологијом.
- Ја се искрено надам кад се тај посао заврши да ће се створити једна јако добра подлога за планирање и дефинисање стратегија које ће ићи у правцу борбе против енергетског сиромаштва. Такође, планирамо да дамо на располагање у форми приједлога, у форми резултата надлежним органима, владама Српске и ФБиХ - додао је Гверо.
Иако становништво препознаје енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, код нас изостају дугорочне и одрживе мјере да би се смањиле потребе за енергијом.
- Постоји потреба за тим средствима, да она морају да буду континуирана сваке године, да људи знају да могу да се пријаве за одређену врсту новца и да ће на тај начин добити 50 одсто од државе - навео је Драган Остић, из Центра за животну средину Бањалука.
Један од приједлога јесте намјена дијела средстава рачуна за електричну енергију домаћинстава, за обновљиве изворе енергије.
У Републици Српској усвојен је Закон о социјалној карти али за сада, ни Српска ни Федерација БиХ немају Регистар података о броју становника у стању нити о којој врсти потребе је ријеч, али ни регистар броја оних који нису у тој категорији.