Тридесет година Дејтона – међународно признање Републици Српској
Саопштење преносимо у цјелости:
Тај крвави сукоб је зауставио Дејтонски мировни споразум и донио, какав-такав, мир међу зараћеним странама. У поступку преговарања и постизања мира ни једна од уговорних страна није добила све што је жељела и споразум је резултат компромиса који је постигнут под пријетњом силе и употребе силе.
Република Српска је, у процес преговарања и потписивања међународног уговора "Дејтонског мировног споразума" ушла са државно-правним субјективитетом, а изашла са ентитетским субјективитеом, који је свих тридесет година примјене урушаван и девастиран, са намјером дефинитивног нестанка Републике Српске. Наиме, у току преговарања, страни ментори хрватског и муслиманског народа нису имали озбиљну намјеру поштовања постигнутог споразума и умиривали су муслиманску страну тако што су им обећали да ће све поправити у току имплементације споразума, и агресивно и дрско су то радили свих ових тридесет година, са основним циљем и намјером да у потпуности девастирају Републику Српску до њеног потпуног укидања и нестанка српског народа са његових вјековних огњишта.
Све ове године Република Српска није могла да се у пуном капацитету бави собом и својим развојем, већ се морала борити за голи опстанак, а од удруженог непријатеља (дио "колективног запада", неке стране амбасаде у БиХ, канцеларија ОХР, "политичко Сарајево" и "пета колона у Републици Српској") била је присиљена да стално дјелује реактивно и спашава се од свакодневних насртаја.
Несаломљива воља српског народа за слободом и својом државом само је јачала све ове године и на тај начин је чувана и сачувана Република Српска, којој је била намијењена судбина Републике Српске Крајине и хрватске заједнице Херцег Босне.
Напади насртаји на Републику Српску нису престали ни данас, али, отровне стрелице непријатеља српског народа имају све мање убојно дејство. Поред несламљиве воље и жеље српског народа, томе су допринијеле и одређене глобалне међународне околности које се тичу процеса стварања новог свјетског поретка, мултиполарног умјесто досадашњег униполарног, као и промјене које настају доласком нове америчке админисграције.
Појава нових технолошких достигнућа у области војноиндустријског комплекса, као гаранта глобалне безбједности, треба да послужи обезбјеђењу трајног мира, што су коначно почели схватати и најекстремнији дијелови тог "колективног запада". У таквим околностима долази до сједнице Савјета безбједности УН, којком је предсједавала Русија, на којој се расправља о стању у БиХ, када први пут у посљедњих тридесет година видимо радикално другачији став "колективног запада", посебно САД према Републици Српској. Република Српска се сада умјесто "фактора нестабилности" означава као конструктиован партнер САД у различитим областима, а истовремено се укидају санкције према руководству Републике Српске и другим правним и физичким лицима из Републике Српске. На овој сједници се први пут у ових тридесет година од стране "колективног запада" истиче потреба очувања Дејтонског мировног споразума, повратак дијалогу и рјешавање свих спорних питања демократским дијслогом три конститутивна народа и два ентитета, без страног мијешања. Све оно што се могло чути на сједници Савјета безбједности, Република Српска је истицала свих протеклих тридесет година имплементације Дејтонског мировног споразума. Интензивна дипломатска активност која је вођена из Републике Српске довела је до једног новог приступа тзв. међународне заједнице, који сада не прихвата силу и вољу самозваног високог представника Кристијана Шмита и најављује потребу доношења одлуке о гашењу ОХР, а прије тога његову радикалну реконфигурацију. Послије тридест година Дејтона наступила је нова политичка реалност у БиХ, која се огледа у:
- укидању санкција званичницима Републике Српске и другим физичким и правним лицима из Републике Српске, које су неправедно и неосновано уведене од стране претходне америчке администрације, али и администрације неких европских земаља;
- нестанку једностраног униполарног приступа рјешавању криза у свијету, али и у БиХ и мијешању страног фактора у унутрашња питања у БиХ;
- најави одласка самозваног високог представника из БиХ;
- пропасти идеје бошњачке политичке елите о унитаристичкој, централистичкој, милитаристичкој и исламистичкој БиХ, али и у:
- де факто (de facto) признању међународног субјективитета Републици Српској;
- партнерском статусу Републике Српске са САД, поред досадашњег партнерског статуса са Русијом, Кином, Бјелорусијом, Мађарском, Србојом, Израелом и низом других земаља;
У новонасталој ситуацији, патриотске снаге у Републици Српској окупљене у јединствени патриотски фронт, укључујући све оне који су стварали, чували и развијали Републику Српску, морају учинити све што је потребно да се сачува Република Српска и српски народ са оним надлежностима и овлашћењима која су јој дата закљученим и потписаним Дејтонским мировним споразумом, што подразумијева враћање и поновно успостављање свих отетих, одузетих, пренесених и на други начин изгубљених "дејтонских" надлежности, или да се креира нови модел устројства у коме би Република Српска добила пуни уставноправни суверенитет, као и све друге суверене државе и суверени народи.