Монтгомери за РТРС: Намјера Дејтона никада није била трајна (ВИДЕО)
- Тешко је рећи, али мислим да смо сви, на неки начин, заглавили у прошлости. Дејтонски споразум је била добра ствар када је потписан, ако се на њега гледа као на мировни споразум. Зато што је прекинуо борбе и поново дозволио слободу кретања. То су неке веома добре ствари за почетак, али мислим да му намјера никад није била да постане трајни документ. Мислим да је прошло превише времена и да су потребне промјене - истакао је Монтгомери.
Додао је да о овом проблему он прича већ петнаестак година.
- У почетку су сви слушали и, на неки начин, се сагласили с тим. Мало ко ће рећи да није потребно донијети промјене. Међутим, тешко је донијети било какве промјене, јер се три етничке групе никад не могу у цијелости договорити о промјенама. Дакле, нешто се треба предузети, јер је Дејтонски споразум застарио, а сврха му је била да помогне у очувању мира и стабилности у БиХ, а сада је постао препрека - каже Монтгомери.
Истакао је да је сигуран у то да се БиХ треба састојати од три ентитета, а не два.
- Сигуран сам у то. Иако Хрвата има мање, мислим да су заслужили да имају свој ентитет. Тако би се створила боља основа за праве преговоре, за разлику од ситуације какву данас имамо. Жао ми је што то тада није учињено. Разумијем да би то било компликовано и тешко, али мислим да би било важно. Као што знате, да сте Хрват који живи у БиХ и неко вас пита одакле сте, рекли бисте да сте из Херцег Босне, а сигурно нећете рећи да сте из БиХ. То показује да је требало доћи до тог корака да би били равноправни с друге двије етничке групе - наводи он.
Када је ријеч о могућој реформи Дејтонског мировног споразума у БиХ, Монтгомери истиче да је то опасно, јер било какве промјене које се донесу, како он истиче, бар једна етничка група сматраће да су усмјерене против њих.
- Значи, веома је тешко то урадити. Мислим да је то могуће постићи само уз снажну подршку међународне заједнице. То се не може урадити локално. То мора имати снажну међународну подршку. Надам се да ће до тога доћи, али стварност је да у данашњем свијету, с проблемима с којима се другдје суочавамо, Запад заправо занемарује БиХ. То није једно од великих питања на столу што је, на неки начин, добра ствар. То није зато што нема насиља, већ то значи и да би без пажње било веома тешко донијети промјене. Зато сте у правој дилеми - наводи он.
Коментаришући функционалност БиХ данас, Монтгомери је додао да Дејтон види као мировни споразум који је требало да доведе до еволуције, до другачијег начина рада.
- Али се умјесто тога третира као чврсти и брзи документ у који се не могу унијети промјене. Од тада је прошло 30 година. У тих 30 година вјероватно половина вашег становништва није била ни рођена, а високи представник и даље постоји. То значи да, заправо, немате своју државу као што би то други људи очекивали, јер имате ту особу. Мислим да све то треба добро сагледати. Али, кључ је да се то треба урадити уз пуну подршку и знање међународне заједнице да не би дошло до насиља, јер би лако могло доћи. То је веома тешко питање - каже Монтгомери.
У интервју за РТРС Монтгомери је појаснио и нови приступ америчке администрације.
- Полагао сам велике наде када је предсједник САД-а Доналд Трамп изабран и видио сам да се храбро креће свијетом с разним иницијативама и није му сметало да изазове поремећаје, није му сметало да ради ствари које су други одбили да раде. Даћу вам један примјер - већ тридесет година у Стејт департменту имамо канцеларију осмишљену да охрабрује друге НАТО државе да дају дио који су се договорили, два одсто буџета за одбрану. Тридесет година то радимо. Дошао је Трамп и рекао: Ако то не урадите, не тражите нашу подршку. За неких мјесец дана, све земље, осим једне, подигле су тај број са два одсто на пет одсто. То је на неки начин снага, иницијатива и одважност за које се надам да ће искористити да то постигне. Не знам хоће ли, немам појма. Мислим да је укидање санкција добра полазна тачка. И неопходна полазна тачка - навео је Монтгомери.