Свјетска седмица подизања свијести о АМР - како се борити против антимикробне резистенције?
Циљ стручног скупа био је подстаћи дијалог и унаприједити сарадњу кључних актера у БиХ како би се заједнички дјеловало на јачању свијести, рационалнијој примјени антимикробних средстава и провођењу неопходних мјера за сузбијање антимикробне резистенције (АМР), која, према процјени Свјетске здравствене организације предстваља један од водећих јавноздравствених проблема у свијету.
Наиме, иако је антимикробна резистенција природни процес који се, кроз вријеме, развија услијед генетских промјена код патогених бактерија, због злоупотребе и прекомјерне употребе антибиотика у лијечењу инфекција код људи и животиња, дошло је њеног убрзаног развоја.
То за посљедицу има све теже лијечење бактеријских инфекција, док поједине медицинске процедуре и третмани, попут хируршких захвата, царског реза и хемотерапије, постају све ризичнијим, истакнуто је на скупу. Посебно је наглашено да се отпорност на антимикробне лијекове развија не само у људској медицини него и у пољопривреди, првенствено у сточарству, због чега је потребан јединствен и координиран приступ.
Директор Агенције за сигурност хране БиХ Санин Танковић, нагласио је важност мултидисциплинарног дјеловања,
- Примјена приступа јединственог здравља једини је адекватан одговор на растућу глобалну пријетњу по здравље људи узроковану антимикробном резистенцијом, а овај скуп дио је настојања Агенције за сигурност хране БиХ да подигне свијест јавности, охрабри све институције и појединце који могу допринијети сузбијању антимикробне резистенције, те пошаље поруку доноситељима одлука у нашој земљи о нужности усвајања и примјене провјерених европских пракси у суочавању с овим изазовом - рекао је он.
На догађају су изнесене бројне стручне анализе и искуства. Упозорено је да инфекције узроковане резистентним бактеријама постају све теже за лијечење, те да погрешно узимање антибиотика доприноси ширењу АМР-е.
Према ријечима, Мирзе Пало, из Уреда Свјетске здравствене организације у БиХ тренутно БиХ и земље западног Балкана троше дупло више антибиотика, по глави становника, него је то просјек у Европској унији.
- Наш циљ је да се то ограничи и сведе на минимум - казао је Пало и подсјетио како је Генерална скупштина УН-а прије два мјесеца поновно разговарала о опасностима АМР-е, што довољно говори колико је то важа тема с обзиром да је у хисторији засједања свега четири пута адресирала теме од јавног здравља.
Ипак, указано је и на видљиву промјену свијести међу грађанима БиХ, нарочито млађим родитељима, који све рјеђе инсистирају на антибиотицима и отворенији су за рационалнији приступ лијечењу.
- Важно је користи правило три П - прави антибиотик, за праву особу у право вријеме - казао је проф. др Заим Јатић, редовни професор и шеф катедре за породичну/обитељску медицину Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, и подсјетио како би било сјајно да се и у БиХ имплементира “Антибиотска карта пацијента“, која се, као свеобухватан алат који прати хисторију лијечења пацијента антибиотицима, експериментално примјењује у појединим земљама као важна мјера у борби против АМР-е.
Учесници су упозорили да је развој нових антибиотика спор, дуготрајан и финансијски захтјеван процес, што додатно отежава борбу против АМР-а, а истакнуто је и да БиХ још увијек нема усвојен Национални програм борбе против антимикробне резистенције.
- Нови и ефикасни антибиотици пријеко су потребни, али их нема. Нема иноватиних лијекова што је проблем. Развојни циклус за један лијек је 15-ак година а дешава се да се у току клиничких испитивања већ развије резистенција, а код пацијената се резистенција развије унутар неколико година - истакла је проф.др Јасмина Ђеђибеговић, редовна професорица и шефица Катедре за броматологију и нутрицију на Фармацеутском факултету Универзитета у Сарајеву.
Говорило се и о одговорности прехрамбене индустрије. Директор Перутнине Птуј БХ д.о.о , Аднан Хоџић, представио је конкретне активности компаније у смањењу примјене антибиотика и унапређењу биосигурносних стандарда, нагласивши да тржиште све више захтијева производе добивене без употребе антибиотика те да се прехрамбена индустрија мора прилагођавати модерним здравственим и потрошачким стандардима.
- Наша линија производа без употребе антибиотика није само носилац декларација или тржишни тренд – она је конкретан израз одговорности, са циљем градње свијести о смањењу употребе антимикробних средстава у живој производњи. То је конкретна потврда наше етичке и научне преданости заштити здравља људи, животиња и околине - појаснио је Хоџић.
Догађај је закључен позивом на заједничко дјеловање свих сектора – здравственог, ветеринарског, пољопривредног, академског, те прехрамбене индустрије и институција задужених за сигурност хране – како би се кроз приступ "једно здравље" одговорило на растућу пријетњу антимикробне резистенције. Наредни циљ ових актера је креирање Акционог плана који подразумијева мултисекторски приступ у борби против антимикробне резистенције у популацији БиХ.