За починиоце злочина над Србима примијењен блажи закон
Хамза Селимовић осуђен је на три године затвора, Рамиз Мићивода на двије, док су Ћамил Рамић и Мехмед Добрача ослобођени свих тачака оптужнице за ратне злочине над заробљеним припадницима Војске Републике Српске на подручју Рудог, Вишеграда, Горажда и Фоче.
Судским вијеће предсједавала је судија Минка Крехо, која је навела да суд није довео у питање да су догађаји из оптужнице постојали, али да искази свједока нису имали довољну снагу увјерљивости.
Суд је утврдио да су Селимовић и Мићивода, као припадници такозване Армије БиХ, од октобра 1992. до новембра 1995. године током транспорта ратних заробљеника на релацији Стрмица–Бродар поступали супротно међународном хуманитарном праву.
Заробљеници су, како је наведено, одвођени у импровизовани војни затвор у Каоштицима, у кући Неџиба Хурема, као и у Војно-истражни затвор Источнобосанске оперативне групе такозване Армије БиХ у Горажду.
У пресуди се наводи да је, према утврђеним чињеницама, Селимовић заједно са другим припадницима Војне полиције претукао заробљеника Владимира Стијеповића, нанијевши му тешке повреде.
Селимовић је заробљенику, прије премлаћивања, опсовао "четничку мајку", рекавши да "мрзи што га мора пустити" и да би га "најрадије заклао", а приликом премлаћивања Стијеповићу је поломљен гипс на нози.
Мићивода је, као замјеник командира чете у Војно-истражном затвору Источнобосанске оперативне групе, проглашен кривим по двије тачке оптужнице.
Рамић је ослобођен оптужби да је у својству начелника безбједности Територијалне одбране Вишеград и касније помоћника команданта Прве вишеградске бригаде пропустио да спријечи или казни припаднике Војне полиције који су од 1992. до 1993. године у Каоштицима злостављали заробљенике, од којих је један преминуо.
Добрача је био оптужен по шест тачака за злочине над цивилима и заробљеницима у Рогатици и Горажду 1995. године, али судско вијеће, како је образложено, није нашло доказе да је посматрао злостављања, нити да је својим недјеловањем прихватио такве радње.