Каран: Дејтон ни након 30 година нема јединствено тумачење у БиХ (ВИДЕО)
Истиче да се то јасно може видјети код сваког обичног грађанина који живи у БиХ, те да је недавно разговарао и са студентима права управо поводом Дејтонског мировног споразума.
Наглашава да студенти у Републици Српској и студенти у Федерацији БиХ уче дијаметрално различите појмове.
- Са уставноправног аспекта имамо дијаметрално различите ставове и то се преноси на нашу академску заједницу и младе људе. То је нешто што није добро, јер у правној и научној заједници имамо различите ставове већ 30 година - рекао је Каран, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање .
Истиче да су ови дијаметрално различити ставови постојали и прије 15 година и да су и тада постојале исте констатације и проблеми као и данас.
- Често смо говорили да је БиХ у некој формативној фази или фази имплементације Дејтона, и наглашавам да превасходно говоримо о Анексу 4 који је дефинисао облик државног уређења. Данас имамо потпуно искристалисану антидејтонску БиХ и ону дејтонску БиХ за коју су три народа дала сагласност да је то облик и форма заједничког живота три народа на два ентитета - поручио је Каран.
Додаје да оба концепта живе у турбулентном времену, те да постоји друштво које политички није стабилно. Ипак, наглашава да је велика предност што се политичка криза није претворила у безбједносну.
- Велика вриједност Републике Српске је што нисмо ту уставну кризу превели у безбједносну кризу, и сматрам да је боље још и 30 година да се бавимо овом политичком кризом него да дођемо у безбједносну - јасан је Каран.
Поручује да са формалног аспекта Анекс 4 Дејтонског мировног споразума има бројне мањкавости.
- Са формалног аспекта Анекс 4 има много мањкавости за наше промишљање правне норме, јер га је писао неко ко се бави англосаксонским правом. Творци овог имају најстарији устав, и ово јесте у духу њиховог права. Тај устав је, са нашег аспекта, препун формалних мањкавости и уставних празнина, а једна од највећих је што није експлицитно дефинисао облик државног уређења - каже Каран.
Наглашава да је БиХ несумњиво сложена држава, али да у преамбули Устава јасно стоји да три народа доносе одлуке.
- Онај ко је носилац суверенитета, да би остварио своју функцију, мора бити препознат у доношењу државних одлука, односно мора бити дио државне власти. Када читате Устав, видите да су носиоци суверенитета, а то су три народа, препознати у свим институцијама државне власти. Примјер је Предсједништво БиХ које има три члана – једног Србина, Бошњака и Хрвата. Ту настаје проблем. БиХ јесте федерација, али асиметрична - поручио је Каран.
На питање зашто у БиХ недостаје консензус, Каран поручује да већински бошњачки народ не одустаје од свог концепта БиХ.
- Сматрам да већински бошњачки народ данас не одустаје од концепта да БиХ припада њима. Нису прихватили равноправност друга два народа и то није добро. Тај концепт бошњачке политичке елите подразумијева да би друга два народа требало да имају статус националне мањине, а не државотворност, и зато процес унитаризације није процес компромиса. Устав не предвиђа тако нешто - јасан је Каран.
Поручује да напади на сам Дејтонски мировни споразум трају већ 30 година у свим његовим елементима.
- За 30 година створило се антидејтонско дјеловање, не само по форми и структури - каже Каран.
Додаје да је сам концепт Дејтонског мировног споразума послужио сврси и сачувао мир.
- Концепт се не мијења, послужио је сврси и донио мир, али смо уништили државу. Мир је само производ договора три народа – то се прескаче. Несретни сукоби кренули су када су два народа прегласала један. Преглашавање је кључ сукоба. Сви су народи по Уставу Југославије имали право на самоопредјељење. У БиХ, у којој су остала три народа, један народ је мислио да је држава његова – у томе је проблем - нагласио је Каран.
Изнио је и податак о наметању одлука високих представника, те напоменуо да је таквих одлука било 913 у посљедњих 30 година.
- Када бисмо примјенили све што је наметнуто у 30 година, видјели бисмо да је 913 одлука високог представника било на штету Републике Српске. То је 30 одлука годишње, и све су задирале у уставноправну природу и у све сфере живота. Република Српска је имала војску и правосуђе – данас више нема - нагласио је Каран.
На питање зашто долази до рушења Дејтонског споразума, Каран истиче да је то зато што се не прихвата Република Српска.
- Молим вас, читајте и примјените шта пише у Уставу и ова земља има шансу. Непримјењивање Устава је лудачка кошуља. Када бисте сада примјенили било шта од овог антидејтонског, поново бисмо дошли у несретне друштвене околности и сукобе, и један народ би био прегласан. Сматрам да је боље да сви заједно трпимо политичке ударе и наредних тридесет година, него да уђемо у сукоб. БиХ има шансу да живи по форми свих вишеетничких федерација у свијету. Устав је свето слово, он је библија – не мијења се, него се поштује. Устав је и политички акт, јер је у њега унесена одлука народа како да живи, и зато је Устав највећи закон, а ми се понашамо као да га нема – закључио је Каран.