Додик: Дејтонски споразум је срушен с циљем унитаризације БиХ
- За било какве интервенције у Дејтонском споразуму било је неопходно да се постигне споразум свих страна. Тамо је дефинисано да су стране Републике Српска и ФБиХ, али су они дали високом представнику бонска овлашћења да он то спроводи - рекао је Додик у документарном филму РТС-а "Слово и дух Дејтона – 30 година Дејтонског споразума".
Додик је указао да бошњачка страна потенцира незадовољство Дејтонским споразумом и да им у суштини смета признање Републике Српске као међународног фактора и међународног субјекта.
Додик је напоменуо да је Венецијанска комисија 2005. године утврдила да анекси Дејтонског споразума имају међународни карактер, што је значило да Република Српска има међународни карактер.
Он је подсјетио да су Републици Српској до Дејтона на овамо одузете бројне надлежности - да је укинута Војска Републике Српске, да су јој одузети фискална политика и друге полуге и надлежности и да су уведене Оружане снаге БиХ, Гранична полиција БиХ и друге агенције које Дејтон не предвиђа.
Све то, као и стално наметања закона и одлука високих представника, како је објаснио, довело је до тога да Дејтонски споразум у изворном облику практично не постоји и да је срушен таквим потезима у циљу унитаризације БиХ.
У томе су, како је истакао, предњачили високи представници, који су "постављени подвалом".
- Високог представника по Дејтону постављају стране потписнице Анекса 10 Дејтонског споразума, а када га изаберу, он буде потврђен у Савјету безбједности Уједињених нација, нагласио је Додик.
Он је подсјетио да је то било поштовано само у вријеме првог високог представника Карла Билта, а онда су стране потписнице Анекса 10 избациване из одлучивања.
Додик је објаснио да је високи представник уведен зато да не би морале да се сагласе двије стране, како је предвиђено, већ да високи представник доноси одлуке, али не и законе из надлежности парламента, што се касније извитоперило и претворило у праксу.
Он је указао да је некадашњи високи представник Карлос Вестендорп још 1997. године указао да то није по Дејтону, али су се на Западу оглушили о то.
- Ми тај блеф живимо 30 година - истакао је Додик, додајући да је то кулминирало бројним наметнутим законима, а нарочито оним Кристијана Шмита о пребацивању имовине на ниво БиХ.
- Ми смо рекли да ћемо прогласити независност, ако то објаве. Они су тада рекли: "Хајде да се прво ријешимо Додика, па ћемо то поново урадити" - објаснио је Додик.
Он је нагласио да је посебна прича Уставни суд БиХ, који су наметнули високи представници Волфганг Петрич и Педи Ешдаун, а у којем су два Србина и два Хрвата били прегласавани вољом три бошњачка и два страна члана.
- Када су то наметнули, рекли су да то није по Дејтону, али да може да помогне у развоју БиХ. И та одлука показује да су ишли на то да безочно сруше Дејтонски споразум и пропагандном машинеријом кривили нас и Хрвате да рушимо Уставни суд - истакао је Додик.