Илић: Нема закона који је дефинисао 25. новембар као празник
- Врло добро знамо да би нешто било празник морало би да постоји законско рјешење које то тако регулише. Они желе да истрајавају у својим политичким борбама - рекао је Илић.
Он је указао да је очигледна разлика између Републике Српске, која празнује крај рата у БиХ, односно 21. новембар као дан постизања Дејтонског споразума и Бошњака у БиХ који обиљежавају и 1. март - што је датум који асоцира на почетак рата и датум на који је 1992. одржан нелегални референдум о отцјепљењу од СФРЈ.
- И кроз политичке процесе показујемо поштовање према Дејтонском мировном споразуму док бошњачка страна, која би објективно требала бити најзадовољнија споразумом, у апсолутној мјери га деградира - констатовао је Илић.
Он није оптимиста када је ријеч о евентуалном договору о празницима у БиХ.
- Мислим да је за тако нешто потребно да се деси некаква врста историјског помирења када је ријеч о дешавањима која су се десила претходних деценија - закључио је Илић за Срну.
Бивши Дан ЗАВНОБиХ-а 25. новембар обиљежава се као такозвани дан државности у дијелу ФБиХ који је већински насељен бошњачким становништвом, док га Хрвати не обиљежавају као празник.
У дијелу ФБиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, јер је на тај датум 1992. године против воље српског народа одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ.
Овај датум у Републици Српској се не празнује јер је он симбол прегласавања и мајоризације српског народа и датум када је 1992. годдине на Башчаршији у Сарајеву убијен српски сват Никола Гардовића.
На нивоу БиХ нема закона о празницима, па су у ентитетима на снази закони о празницима Републике Српске и ФБиХ.
Република Српска слави 9. јануар као Дан Републике и 21. новембар као Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ.