Колико је у пракси примјенљива заштита на раду у Српској?
О томе се данас говорило на панел дискусији у Бањи Врућици коју је организовао Савез синдиката Републике Српске.
Више од 12 повреда на раду са смртним исходом у овој години, податак је који забрињава и опомиње.
Највише у грађевинарству, дрвној и прерађивачкој индустрији, гдје се заштита на раду и најмање поштује.
- Нажалост морам рећи да све више долазе и страни радници који нису довољно обучени, не познају ни наше прописе, имају језичке и културне баријере - рекао је Горан Станковић, предсједник Савеза синдиката Српске.
Заштита на раду и заштита здравља радника нормативно је уређена.
Обавеза послодаваца је да врше периодичне систематске прегледе, док су годишњи неопходни тамо гдје су повећани ризици од повреда на раду.
- У задњих годину дана и код радних мјеста која нису са повећаним ризиком нашли смо неке и малигне творевине које смо упутили на даљу дијагностику, а да не кажемо о неким лабораторијским параметрима, повећању вриједности шећера у крви, која је најчешћа, повећању крвног притиска, промјенама у ЕКГ-у - наводи Владимир Шормаз, начелник Службе медицине рада у Заводу за медицину рада и спорта.
Република Српска усвојила је прије четири године Стратегију заштите на раду.
У изради је нови документ, а нису проведене ни одредбе из постојећег. Још не постоји ни централни регистар повреда на раду.
У циљу превенције синдикати предлажу мјере.
- Већа и квалитетнија контрола инспектора, повећање броја инспектора, измјене законских прописа, повећање казни и наравно стални и континуирани рад на повећању свијести радника и послодавца - додао је Станковић.
У том процесу могли бисмо да слиједимо примјер Србије, гдје су као први корак у заштити на раду дефинисана радна мјеста с повећаним ризиком. Многа њихова рјешења могла би бити примјенљива и код нас.
- Утврдили смо лиценцирање стручњака за безбједност и здравље на раду, дали шире ингеренције Инспекторату рада посебно на градилиштима гдје сад могу да обустављају радове - истиче Саша Димитријевић, стручни сарадник у Уједињеним гранским синдикатима "Независност" из Србије.
Речено је и да се о Заштити на раду недовољно говори и у медијима јер се, како кажу панелисти, говори само када се деси несрећа или приликом рада на отвореном у екстремним климатским условима. Ту праксу треба побољшати.
Уставно право сваког радника је заштита на раду, а медији могу на позитиван начин да утичу на примјену основних законских одредби.