Симић: Београдски портпароли "политичког Сарајева"
Реакцију Симића поводом коментара Јелене Диковић објављеног под насловом "Људима је доста Додика" у београдском листу "Данас", Срна објављује у цијелости:
Ми немамо ништа против да новинарске јавне дјелатности буду предмет критичког преиспитивања, па тако и од Јелене Диковић, која се, нажалост, пред јавношћу својим поменутим насловом и текстом кога је "Данас" објавио, који добрим дијелом не одговара истини, појављује у улози портпарола "политичког Сарајева".
А познато је да, како то рече легендарни српски професор, покојни Ратко Божовић - "када се клеветници појављују као врхунски просвјетитељи и суверени оцјењивачи, то је онда сумрак јавно изговорене ријечи". А новинарка Диковић у свом тексту, који врви од неистине, признаје да је, како наводи, још давно, њен пријатељ из Републике Српске (очигледно коаутор сумрака ових добрим дијелом неистина и јавно изговорених ријечи) "држи све у својим рукама".
Истина је да Република Српска добрим и већинским дијелом подржава Милорада Додика због тога што се у свом политичком дјеловању годинама труди да људима у Републици Српској дефинише стварност, те не преноси рјешавање проблема на неког другог, што је права вриједност једног вође.
Он се годинама већ активно суочава са изазовима, савладава препреке, "гаси пожаре" и усмјерава људе, одржавајући тако Републику Српску стабилном. И увијек кад Додикова ефикасност по обичају у потпуности буде прихваћена и прошири се у цијелој Републици Српској, та његова продуктивност већ годинама почиње да рјешава многе проблеме.
Поред тога Додик се у свом дјеловању већ годинама држи познате Черчилове констатације: "Умјесто да се унапријед бринемо, боље да унапријед размишљамо и планирамо".
Иначе, општепознато је да је Милорад Додик на недавним предсједничким изборима политички побиједио, на разочарење политичког Сарајева, јер је за новог предсједника Републике Српске побиједио Синиша Каран, којег је предложио и подржао управо Додик и његова странка СНСД са коалиционим партнерима.
А велики дио јавности у Републици Српској са великим симпатијама је подржао изјаву Милорада Додика коју је поручио Сарајеву и нелегитимном високом представнику међународне заједнице у БиХ Кристијану Шмиту да су "хтјели да скину Додика у нефер процесу, а сад су добили два Додика".
На крају, морам констатовати, односно разочарати Јелену Диковић, која у свом тексту у лису "Данас" наводи "како би лијепо било зарад будућности Републике Српске да Додик постане прошлост", да од тога нема ништа а о својој будућности ћемо размишљати ми у Републици Српској а не београдски портпароли "политичког Сарајева" зашта се представља Јелена Диковић својим текстом "Људима је доста Додика".
А кад се клеветници представљају као врхунски просудитељи и суверени оцјењивачи, то је, како својевремено рече легендарни професор покојни Ратко Божовић, сумрак јавно изговорене речи.
И како рече "ипак кад би било више самопоштовања мање би било оваквог сензационалистичког и трачерског духа". То се, прије свега односи на опозицију у Републици Српској која покушава да оспори побједу Синише Карана, оптужујући у свом стилу брзог пласирања неистина у јавност, о наводној крађи гласова у три града, коју је наводно наредио Додик.
Таква изјава Небојше Вукановића лидера "Листе за правду и ред" не чуди, јер је годинама његов посао гњев против Додика. Управо његов чести гњев спречава му дух да сагледа истину. И тако је његов гњев постао најштетнији не по јавност у Републици Српској, у овом случају, већ по њега самог. А гњев је управо, како је то рекао Лав Толстој, најштетнији по онога који га осјећа.
А Вукановић и опозиција у Републици Српској, након побједе Синише Карана која се не може оспорити, покушавају љутито и на све начине да је оспоре, иако је она у потпуности регуларна.
А легендарни Бенџамин Френклин добро је констатовао да "што год почне у љутњи заврши у срамоти". То и не чуди ако знамо изјаву Геј Валерије Катул да "гњев спречава дух да сагледа истину".
Уосталом, поводом текста "Људима је доста Додика", а у вези са изнесеним неистинама од наслова па надаље, новинарке Јелене Диковић, цитирао бих прво Џорџа Вашингтона: "Истрајност у послу и ћутање су најбољи одговор на сваку клевету", те Вилијама Шекспира: "Био чист као лед и бијел као снијег, ипак, нећеш избјећи оговарање" и Оскара Вајлда "У срцу свих трачева лежи велики неморал".
Опозиција, опет, никако да схвати да су својим дјеловањем у Републици Српској, управо они постали јавна кућа без зидова, како је то некад о сличним стварима на другим мјестима, прије много година говорио професор Ратко Божовић.
На крају да потврдим да је Додикова прва дужност увијек била да људима дефинише стварност. Због тога на свом правом путу увијек има сапутнике, велику већину јавности у Републици Српској.
Морам признати да је зачуђујуће за добар дио јавности у Републици Српској да дневни лист "Данас" као озбиљан дневни лист, даје често простора рецимо Небојши Вукановићу, мрзитељу свега умног, компетентног и супериорног са ниским страстима и прегрејаним емоцијама, те да говори о ономе што му није јасно, а то често ради у нападању Милорада Додика.
А још је Бенџамин Френклин рекао да што год почне у љутњи заврши у срамоти, па тако и чести покушаји Вукановићевих напада и још по неких из опозиције у Републици Српској на Милорада Додика, кога подржава велика већина грађана Републике Српске.
А кад се клеветници појављују као врхунски просудитељи и суверени оцењивачи, то је сумрак јавности и јавно изговорене речи. Јер како је Махатма Ганди рекао: "Љутња и нетрпељивост су непријатељи исправног разумијевања".