Пост представља подвиг душе
Он напомиње да Срби домаћини, када им неко долази у госте, сређују кућу, па би тако и пред долазак Богомладенца Христа морали да очисте и своје срце, а у томе је битна припрема кроз пост.
Лазић, поводом почетка четрдесетодневног Божићног поста - једног од најдужих код православних Срба, истиче да пост није дијета већ врста духовног прочишћења, односно духовног подвига.
- Пост представља подвиг душе, чишћење душе и припрему за дане Христовог доласка - рекао је Лазић и истакао да је Божић најрадоснији хришћански празник - дан када се оваплотио Господ Исус Христос.
БОЖИЋНИ ПОСТ ЈЕ ЈЕДАН ОД "УМИЉАТИХ" ПОСТОВА
Лазић истиче да је Божићни пост најдужи, али не и најстрожији, за разлику од Васкршњег када се не прописује да се једу риба и уље, него су дозвољени само на два или три велика празника.
Божићни пост је, каже он, много лакши због тога што је често прописано уље по црквеном типику, а такође користи се и риба.
- Имамо велику сезону и слава, долази највећа слава у нашем народу Свети Никола, која се свакако слави са рибом и са осталим на уљу. Тако да, није овај Божићни пост толико строг. Он представља један од "умиљатих" постова који су настали почетком четвртог вијека и један је од млађих постова, па је због тога је снисходљивији према људима и није тешко да га испостимо - указује Лазић.
ВЕЋИНА СРБА ПОСТИ, АЛИ НЕ СВЕ ПОСТОВЕ
Лазић наглашава да већина српског народа пости, али да, нажалост, има и оних који то чине у току Божићног поста само на Бадњи дан или у току Васкршњег поста само на Велики петак.
Говорећи о томе колико Срба у процентима пости, Лазић истиче да, према неким истраживањима, од два до пет одсто људи живи литургијски, односно у посту, молитви и свему осталом.
- Већина Срба, њих 86 одсто изјашњавају се као православци, али, нажалост, од 1,6 одсто до 6,7 одсто људи пости све постове. Више од 10 одсто се труди да пости, али не иду на исповијести и богослужења - наводи Лазић.
Лазић поручује да Срби треба да заиста буду достојни потомци славних предака, који су постили и у тешким моментима.
- Постили су и приликом преласка албанске голготе, чак имамо примере да су постили и у Јасеновцу, постили су људи и приликом страдања у Пребиловицима. Ми треба да понесемо то часно име јер крв мученика из нашег народа нас обавезује да се бар трудимо да у миру и оваквим временима живимо достојно, како су они живјели - каже Лазић.
Он подсјећа да су ти преци свој живот проводили често и много више у молитви и посту него савремени човјек, који је дезоријентисан и не може да испоштује ни оно основно са чим почиње свако богослужење, а то је "у миру, Господу се помолимо".
- Да бисмо нашли мир, битно је да се молимо о Богу и да постимо, као што нам је савјетовао Господ Исус Христос - истиче Лазић.
Лазић наводи да се сада много више прича о посту, који данас није толико изазовно упражњавати као прије 100 година, истичући да је пост повратак себи, свом духовном "ја", односно повратак ка Богу.
- Ми смо као народ формирани око Христове иконе. И сам Свети Сава у току аутокефалности формирао је нашу духовну срж. Да бисмо били заиста добри Срби, како мислимо за себе, морали бисмо да кренемо и путем Светог Саве - говори Лазић.
Он напомиње да је Свети Сава постио све прописане постове, заиста био у подвигу, у молитви, одрекао се свега материјалног.
- Тако да ми, да бисмо били бољи Срби, добар вјерник, добар човјек, у вјерском смислу, треба да држимо и типик Светог Саве, ако се већ називамо дјецом Светог Саве. И због тога је овај пост заиста битан - истиче Лазић.
Лазић поручује да би сваком човјеку од срца савјетовао да бар покуша и да почне да пости, јер то није толико тешко, а уз мало молитве и смирења, може да очекује спасење.